Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ноћ је тамна, просторија пуста... па нека је та светлост и воштаница у рукама онога који већ умире, опет му ведри мрачну стазу, путнику усамљеноме... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Гледала сам младића како страсно љуби и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује од раскинутог цвета увео лист...
играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењем да је некоме користио!... А ја?...
„Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; поглед му беше строг,
Прус, па је помислио да га је негде на барикадама републиканским погодило ђуле, а уистини и изгледаше као онај који умире: „Ди лајте синд... ди... ди...“ и тако захрка наш сиромах културтрегер.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега. Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Само да ми би наћи још онога!... Њему, њему да ми је да се светим!... Он не би умро како се умире!... Сав страх мора најпре осетити!... И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. — Па, Иване Миражџићу! — рече јетко.
— Зар ово није јад?... Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко.
Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. — Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.
Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима. А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе.
Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба. Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом.
ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН Ин qуеста томба осцура... Веетховен. Сам, на камину, у млетачкој вази, умире један букет жутих ружа.
— А ти ћеш одговорити сутонима и тишинама: „Има нешто што не умире за људско срце, а то је нерасудна али ненадмашна вера у нереално и немогућно.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та ја само кажем: не дај, боже, горе! — Та није ваљ’да? — вели поп Ћира. — Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљда зато слабо и умире.
памтим друге године... а и не рађа се к’о некад — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљда зато слабо и умире. — Да, да, имате право, и ја сам то примјетио — потврђује поп Ћира. — Нема ти старога времена — вели домаћин.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чим упадне у двориште, он почне да се уноси у кућу и виче: — Света Богородица поручила... Жене, пошто умире децу, износе му хлеба.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?... Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.
у њу као да желе да се то бар једанпут сврши, са том проклетом брадицом, и као да им је криво што мали једном већ не умире, И Јуришић све више осећа немир, па би и борбу, и најстрашнију, претпоставио овој ужасно истој атмосфери; све док се
ВИИ. „У тренутку, кад су се отуда зачули очајни крици: свећу, брже свећу, умире, ја сам се одликовао присебношћу некога старога гробара. Налазио сам се у авлији.
А овде где је живот, где је покрет, где је овде елан? Овде, око мене, све трули, све умире, све је само једно грозно, кужно распадање. И сем ваздух овај мучан је, тежак и отрован.
Африка
и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли тако црнчева раса још увек! У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова).
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зашто и међу људима, каже, у животу то тако, често, бива? Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике дроље, око ње.
Много више Бечлија и Бечлика умире од констипација, него од несретне љубави, или жалости за женом, или мужевима. Код сербских официра, који су, у то
у Росији, имало значај утехе, као нека тица која пева, као нека играчка, која је црвена, за дете, које је болесно и умире. Али не ма какво море, него оно руско море, на ком је росијска престоница, Петроград.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Предај се, или ћу направити салату од тебе! - наредила је. - Гарда умире, али се не предаје! - рекао сам. Било је то нешто из историје и чини ми се да је изрекао Наполеон.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.
јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства... праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд...
јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства... праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах...
Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто. ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ
Сад јој се чињаше несхватљиво да она умире пре њега, а још више да он није ту. Чинило јој се да би сама његова присутност била довољна да њену смрт можда и
Главно би било да је он ту, крај ње, а она је била уверена да би дошао, кад би знао да она умире. Четири пута јој се, то послеподне, чинило да јој муж улази и четири пута питала је за њега и говорила о њему, као
Кад је видео да она збиља умире, Аранђел Исакович беше тако збуњен, да је био неизвеснији у својим мислима и жељама и од ње и од брата који се потуцао
Зато га је болело, сад, да она умире у његовој кући. Што је у почетку мислио да се са њом само наужива, тајно, скривено, па да је после препусти брату, то
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А то значи да ко се какав роди, такав и умире. Постоји веома снажно веровање да судбина управља током нашег живота и све је узалуд што човек чини да измени оно што
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА СЕБРА Тражим помиловање за себра што ниче и умире као трава у заборав из заборава, за тридесет кућица његовог кромпира, за усукано кукуруза стабаоце, за дим над
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И то уопште не зависи од њихове лепоте; постоје лепотице на чијим раменима умире и најскупљи »Коко Шанел«, док изнад Азриних рамена огрнутих конфекцијом још лелуја нека тајна љупкост, златни прах
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Србији остаје од 1833—1839. После чини нова путовања, чак до јужне Русије. Враћа се 1842. у Србију, где у оскудици умире 8. новембра 1847. Јоаким Вујић је по својим идејама човек из XВИИИ века.
Милићевић, Вук - Беспуће
Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад сакрива!
Још осети се оном грдном јаду Да он му дивну присвојио младу, Па жели њему још више нег' пакô, Јер њему с' чини е умире лако; Па дркће јунак, од гњева трепеће. Но шта се оно ту подаље креће?
ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около
Певач баци око на Стражилово и пева: И ти, о збогом, брежни врше, Умилно кога строми стрше, Већ дана бела умире светлина, И ноћи скоро крије те тавнина; Ал' душа м' зраке лије на те И таму целу скида са те.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дошло вријеме да се умире, па то ти је. Ломна корака старац је отишао у свој собичак, у посљедње скровиште још незаузето од саблазни, а кад
Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је. У нелагодној тишини одједном се зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу. А са гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ено је, те грдне блуднице откровеније што је открило, показује ми откривену блуд, превија се у мучном напону, — ил' умире ил' рађа?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Оно, што си видео овце и силне људе, значи свијет: неко умире, неко се рађа, неко постаје богат а неко сиромашан, и то тако траје увијек.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире... — некако ми се више није дало да се гребем о Мишелина, мада је цела ствар јако личила на феноменалан провод.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Облином брега горе глогиње. Жубори простор осињим зујем. Болује шума пурпур-богиње, топло умире. - Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси и са преслицом,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Очи, коса, аљине ход, стајање, седење, нокти, све је то по моди, само што нико по моди не умире. Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио. МИТА: Како?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици. Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.
Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици. Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.
Неко ко је у ропцу, чије је тело расцепано, који губи крв. Неко који умире, кога убијају. То је крик који је изашао из крви, као каква звучна експлозија из сусрета крви, ваздуха и простора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Газили смо по крви Рајковој, па су нам и руке биле крваве. Ћутећи смо посматрали како лагано умире. А над главама нашим сукља дим из шрапнела, земља се од потреса стално рони и пада на завоје ишаране црвеним пегама.
Вели мој командир: „Е, баш смо гадна нација. Код нас нико без секире не умире.“ — Ама да видиш, Милане — каже расположен Александар, па наби капу на очи — све топове закочи изузев првога, где је
Вароши падају без борбе једна за другом, киша јесења лије, а прозебао народ умире покрај пута. Било је то једне мрачне ноћи негде на путу, када је сипила хладна киша, а војници газили до чланака по
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хоћеш ли да зовемо доктора? — Зашто ? зачуди се она, као да се буди иза сна. — Па видиш да човек умире... на смрти је !... Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.
одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће. Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!... Шта то вели он ?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!... Ко ће се још ње сећати у раној младости!...
Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире. Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрхтавице, која је одједном обузе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца. Од смеха мог умире дан, а свакога ког погледам, стиже моја судба, срећа и сан. Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину.
Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се. Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина. Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре.
НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв. Сети се, прободен бог умире у крви. Сети се, куд мој народ са песмом поврви, Ту се не клечи, не клања и не пузи Но се суди краљу и слузи, на крви,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
П.П.П.П.П. 262 КАКО УМИРЕ СТОЛЕЋЕ 264 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 265 СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ 268 ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА 270 ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА 271 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД
А град: купатило, топла вода и туш Под којим се препородим, душевно и телесно. КАКО УМИРЕ СТОЛЕЋЕ У смирај дана, код Окучана, Видех како зрака осунчана Блесну у барици воде стојеће: У блеску том згасну
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у акумулатору за време одмора, истрошен у ударима, било да су јегуље толико заморене да више не могу нападати, оне се умире и тада личе на испражњене електричне батерије.
би можда потсетила књижевнике и песнике и на узбудљиве сцене из Фабијановог романа »Острва у којима се од љубави умире« и дало им тему за који леп стих или роман. XВИИИ. Од француске обале до светског плодишта јегуље (лето 1938 год.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Што отуда (споља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?... — О, о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу. Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Губи се рефлекс велике плејаде, К’о јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде.
И када сенка добре смрти нéме појави се пред нас једног чудног дâна, Биће то благи мелем свију рâна. Све умире онда када му је време. ОДБЛЕСАК Ноћи целе, к’о авети беле, Непомични борови и јеле Огрнути снегом мирно бде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде. — С киме се памет не роди, с њиме не умире. — Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија.
— Не бојим се смрти, него зла живота. — Боље је добра смрт, неголи зао живот. — Ко се није родио, тај и не умире. — И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети.
— Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће. — Данас човек, сутра црна земља.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита: „Шта
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и прогнатога персијскога цара у руку имао и најславнијим у своје време на свету владенијем управљао, да сиромах умире и да се нејма с чим по свом достоинству погрепсти; кад видимо божественог Сократа да дарове славољубивога Алцибијада
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож.
“ Као да се радовао и томе, и што плаче, рекао је још, не да би је тешио: „Жена никад не умире.“ Одавно верује у то. И пред смрт се не плаче. Зар је једном видео човека кад умире?
“ Одавно верује у то. И пред смрт се не плаче. Зар је једном видео човека кад умире? Ухо јој примиче уз лице и не чује је.
— Је ли ти капетан рекао да ми то кажеш? — Није, деце ми. Не бих ти се клео да није истина, јер сада. умире све одреда. А он је државни службеник. Сутра може да му дође наређење за премештај. Мени вала овде да проживим век.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ову нежност је нарочито Кнез био склон да исказује а Кнегиња је, док је могла, скривала од њега да умире. Сумрак се слеже међу високе зграде новог насеља на старом Дорћолу, зграде што заклањају, први пут после многих
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?
ено је, те грдне блуднице Откровеније што је открило: Показује ми откривену блуд, Превија се у мучном напону Ил' умире? ил' рађа?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало после, опет устреми.
Унутра све више умире тихи жагор и све већа тишина осваја, па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све
Малишан, иначе слабачак, прозебао, изнурен у одступању разбољева се и умире седмог дана марша крај пута. И свакако сећате се добро: баш кад, луди од бола, родитељи укопаваху разлог свога живота
Па је сад осећао како сав умире, запињао да покрене оловне ноге, да се спасе, обузет страшном тескобом и ужасом и гоњен принудном и невидљивом неком
да није било рата, да није дошао онај ужас који је њој донео спасење, њој би остало само да копни, да полако и сигурно умире, да чека свој ред, да чека смрт од које се већ давно била престала да плаши.
Чим сам саслушао сан, ја са извештаченом срдњом покарах каплара Белића што нас је узнемирио и наредих да се људи умире и да понова легну. Пробудио сам се кад је већ било добро свануло.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу! Чим се ријеши питање хљеба, требат ће већ једном нешто учинити, подузети једну голему, колективну,
Треба мобилизовати све људске снаге на ту мржњу против смрти. Јер у животу као да се и не ради друго него само умире.
За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре. За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала
Одатле бива да је понека смрт већа драма за другога него за самог оног који умире. Средином живота, у напону моћи, кад човјек вјерује да је у пуном посједу себе, а кад стварно посједује све друго
славећи њу дочекују се нова рођења и испраћају покојници до гробова; у њено име одлази се у смрт с бојним покличима и умире с криком радости на уснама.
Какве ли крваво зарађене утјехе презреном малом пјешаку! Генерал умире. Настојим да га жалим. Трудим се да саосјећам с њим. На концу, то ми је и дуг самртничке солидарности!...
Дакако, ту сам ја онај који нешто чини, ту сам ја главно лице, господар ситуације! Не, драги господине! Овдје се не умире тако! Хећеш ништа ти, него ће нешто тебе. Нећеш ти ништа дати, него ће ти нешто бити одузето!
један прозорчић високо над крововима, био је освијетљен — жута четворина, свијетла, издвојена у ноћи, за којом неко умире или се неко рађа. Сутрадан сам отпутовао, не чекајући одговоре на моја писма. ЛXИИИ Чудно се рађала та носталгија!
Биће — мала тачка свијести, окружена бескрајем ништавила. И, најзад, човјек и умире сам. ЛXВИ Добио сам опет собног друга. Само пролазно, на неколико дана, вели болничарка.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се... Петлови почињу своју песму... Зора!... Одређена четворица заузеше места под прозорима.
Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли... Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једног дана дозове отац свога сина Петра и рече му: — Петре, видиш ли ти како свет овде умире? Петар му на то одговори: — Ја видим, али шта ми можемо за то, кад је тако божја воља.
А откуд ти овамо дође! Петар му рече: — Бежим од помора, јер тамо код нас на западу страшно умире свет, и где помор пређе, ниједна жива душа не остане.
Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле бога дан и ноћ да умру, али да: гдје је смрт? Она копа камен.
Јер већ за њега немам веће каштиге него да га пошаљем на земљу па да још једанпут умире. А смрт рече: — А ко ће га уморити? — Ти, — рече јој бог. — Нећу ја, господе.
Али га не хтједоше одмах пустити, ван му рекну: — Не можеш: син царев умире. Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа, жеља и страдања. Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и
Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама, као влага, јака.
мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама, као влага, јака.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
садржан наш данашњи не само ужасан него и реалан страх: и донеси нам, вели му песник, „мало ваздуха од којег се не умире“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ритуалног бањања и на дан венчања - стилизује са доста јаким тоновима девојчиног опраштања од једног живота (он за њу умире заједно са родитељском кућом, па у тој мери и она сама умире), и преласка у други живот, од кога се Софка унапред
тоновима девојчиног опраштања од једног живота (он за њу умире заједно са родитељском кућом, па у тој мери и она сама умире), и преласка у други живот, од кога се Софка унапред ужасава.
А сутра, после венчања, све престаје“. 94 Дошао је, наиме, час када чином венчања и сама јунакиња једним делом умире - што је толико често код Станковићевих ликова да се може узети и као правило - заједно са оним најинтимнијим светом
Сав тај ломан људски свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји
Јер његов живот пре и после тога није исти: један Младен заједно с „мртвом љубављу” умире, да би се појавио други, „сух”, „крут”, „одмерен”, с „полаганим покретима”, навек и у свему „као што треба“, а заправо
првим реченицама , наиме, приповедач Миле обавештава нас да његов пријатељ из детињства Мита, коме он долази у посету, умире; али до краја приповетке остаје нејасно од чега болује.
А и сам Мита тако се чудно понаша да се нехотице јавља примисао: можда умире зато што се болести не одупире, што се безвољно препушта умирању.
Мита умире, дакле, и од безвољности;179 отуда и она стрепња, немир у погледима и покретима укућана, онај несвесни страх од почињен
празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ...
празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Рекао би да је бегунцу пресуђено по заслузи и неумитној коби, да не умире лепшом смрћу. Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
О куло снаге где је плави дан ствар свака када има лековиту моћ и кад се рађа смисао умире ми сан у ваздуху кад се путеви продуже за мирисе и анђеле да прођу!
Петровић, Растко - АФРИКА
и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли тако црнчева раса још увек! У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова).
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно.) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!... Ког беда рађа, бедно умире! И какве вере може имати Ко је у силу само веровô? ГЛАВАШ: Сиромах! А што си овде био науман?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак. А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— И мислиш, онда ће Му бити слатко кад умире... — Опет ти! Па ако тога не би било, онда никакве разлике не би постојале између људи и оних волова које воде на
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими — леду вечитом... Ах, боже мој!.... јест, ја сам лист!... Ил’ нисам? Не... ја сам стари бор...
) ВУЈО: Е Изједе ме!... Опчини!... Проклета бог дô... Мрак је изјео!... О! о! о!... (Умире.) СЕДМА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, владика Вавила, сердари, перјаници, Станиша, стари Шуловић, Мићић и остали потурченици
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену. Отворила уста, умире и снива Бесни танац, раскош Иродова дома. Бели осмех модрим лицем се разлива. Тако мру на југу. Салома, Салома.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је божанство (нешто као ,демон вегетације̓), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о божанству које умире и рађа се у исти мах)« (Народна енциклопедија Ст. Станојевића). — Више података о б.
— Да б. представља божанство била и плодности »које умире и рађа се у исти мах«, о томе је сачувано најпотпуније сведочанство у двема старинским песмама од коледе (Вук, Пјесме,
Бадњак, ритуално спаљен у току ноћи, догорева сутрадан: божанство плодности умире (као Бадњак) и рађа се у исти мах (као Божић), а остаци спаљеног божанства (комадићи и пепео) задржавају своју моћ и
Ћипико, Иво - Пауци
Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха ..... Једанпут сунце излази и једанпут се умире!... Остали свједоци изјавише једнако. Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и снажне као отац. Димитрије Умире један по један. Смрт се увукла у манастир, угњездила се овде, поставила свој чадор у средини дворишта, баш под липом
или макар само то да остану отворене као да не пристају да за сва будућа времена постану непокретне као окамењене. Умире један по један од моје браће у Христу.
Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи. Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне... То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које клетвом звоне?
Ил' боле рећи: ја признајем све. За владе силног Августа, у Риму, Умире Христос... Ах, није он сам: Хиљаде гину на распећу своме, Хиљаде људи ждере жар и плам!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неко је осетио да је она живела, радила, и умрла као што се живи, ради и умире „тамо испод планине”. АМБИЦИЈЕ, ДИМ Некако одвојено од густих редова хумки и крстача и споменика, види се нешто
Прост човек, али отац стипендијаша који умире, мутно је осетио неку истину о сиротињским стипендијама, и с респектом погледаô Павла.
Ништа при том писнуло није, шаш је опет миран. Што каже народна: прошао нешуш и ни шушнуо није. Тако се ту рађа, тако умире. А споља никаквих промена. Меланхолија тмолих водâ.
Стари породични сатови, пред којима се рађа и умире, уплаше се тако и изгубе хладну крв сатова, кад се у породици изроди неспоразум и запрети коб.
Лекар се тужно смеши: — Да, господине Каленићу, Павле ваш није знао да умире, и, ако смем рећи, не зна да је умро. — Тешко ми је због сатрвена живота његова!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта ли оно посматрају? — вели потпуковкик Петар. — Сигурно не гледају војника који умире. На то смо већ навикли. Приближисмо се и чусмо детињи плач. — Мамо... мамо! — чујемо узвике.
— Да сам тамо, био бих покојни... — Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије. Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре. Тамо цела чета изгинула.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једном умире! Једном се човеку пружа прилика да чак и саму Смрт надјача!« Одагна Варалица жеђ и умор и до девете пустиње дође.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И иди, па му се радуј кад се роди. Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
херојских косовских ликова снажно завршавају стара Југовићка и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.
Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу. То троје он схвата као саставни део своје слободе, као
Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи. Он с поносом цео умире да би цео остао човек пред друговима и пријатељима.
Ову одлуку Турци су остварили почетком 1804. године. Али, уместо да умире рају, подстакли су је на буну. Кнезови који су избегли сечу и хајдуци одмах су почели дизати народ на устанак.
(Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. (Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану!
Обренбеговић, да би њихова племена једно против другога довека ратовала: Нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи
Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нити ја више зактевам живити, кад мој живот, ето, умире! После твоје смрти да не остајем жива, то желим! А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје
О чемуно свети Теофилакт толкује о том: У вечер — рече — доходи господ каде тко умире у велику старост своју. А у по ноћи, каде по века свота преживи.
И обадвоје њих с једним гелом буду. Ја кад умире, не растала ли се и то једно двострука гркљана им тело, обашка? И од свега сародства и друштва се растаља, а не само