Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Забога, зар између таких људи па да дође до тога?! — Та знате, фала богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан! — Но, то ће лепо да се сврши!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како бих се вратио? Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана умирена и свечана. Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних
И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже напослетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече. Чинила се да ништа не зна. На Софкино: — Хајдемо, тето!
И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом. Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако! Иначе се већ не може овако.
Ћипико, Иво - Приповетке
— говори браћи. Сада ће банути жандарска патрола, па ће они за њим .. А ви идите с осталима на радњу! Браћа, умирена, прихватише се посла. Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек кад се уверила да Доротеј није међу мртвима, повукла се у своје одаје. Говорили су да је била умирена, чак спокојна. А Никанор каже да је приметио њен кратак смешак, но ја му то не верујем. То би било сувише чудовишно.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Буди слободна, мирна. Али баш кад си толико уплашена, хајде да окадим, очитам и осветим водицу. ТАШАНА (умирена, љуби му руку): Ох, хвала, дедо!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ето, сад видиш да те волим. Луња је ћутала, умирена, тиха и срећна, а кад Јованче устаде и крену, она га предано помилова по рукаву. — Наврати некад и овим крајем.