Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра. — Спавај, спавај! — умириваше ме и успављиваше, а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало.