Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!... Кад сам се кући вратио, застао сам мога доброга оца — ал’ не више с оном црном брадом. Проседео је.
“ Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ Сад дође и на мене ред.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да ће ко умрети. А гди се људи рађају а не умиру? Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали.
јестествене или наравне недостатке и узроке и љутом нуждом, усиљени не женити се, и тако без порода и без плода живу и умиру, то по нешчастију и бивало је и биће.
сви видимо, нити ко о томе сумња, да царске фамилије и силни цари на земљи како год и други људи у болест падају и умиру, нити има на земљи богатства ни власти које би могле кога од смерти откупити или сачувати; дакле сви ћемо, који мало
свуда врло мало, а ти исти који се находе, чрез милостињу добрих и богољубивих људи нигде нити су голи, нити од глади умиру.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле.
Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи. ПЕСМА УМИРАЊА Љубави умиру без збогом, сред њине Агоније дуге, неме, неприступне...
У свима се њима огледа стас једног плавог властелина из портрета у крупном оквиру, у једном углу. — Жуте руже умиру лагано у старој вази.
— Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу... А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења
Жуте руже умиру очајно у соби, у коју се неће више вратити једна жена у црном, која је била увек тужна. РАВНОДУШНОСТ Те ноћи, у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж! Па онда се чуде што толики умиру од апцерунга!
Африка
Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви.
3нате ли шта је то? Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.
То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
Данас Горе више не постоји. Негријери Гореа су празни иако, из других разлога, црнци умиру још увек под белом цивилизацијом. Горе не постоји! „Ово је земља белих!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович би се сетио да му је Божич причао да је Беч огромна насеобина, свет чаробан, пун лепих жена, али да оне не умиру од љубави.
Писало се и Плацкоманди, па ништа. Одговор гласи увек: лепра! Копша је био чуо да, у лазарету, умиру двојица, па се надао, кад умру, да ће се, ваљда, неко сетити да њихово питање реши.
Кратак је живот за то, понављао је оно, што је у сну чуо: „Мучимо сја, сви се мучимо, дебели. Толики људи умиру, тамо, у Дукљи, на зими, у невољи. А жизн наша је кратка. Узела ми је, једнаго љета, срећу сву.
ће Петар имати да чује, о тасту, Павле је неколико пута, при том повијању детета, мрмљао, нежно, како једни Исаковичи умиру, али се други рађају. И тако се настављају, вечно.
А она морала да слуша, како Булич теши Петра, да је то тек дете, прво, а прва деца често умиру. Како, и другима, умиру. А како ће му Бог, свакако, јер има младу и лепу жену, дати да роди још шесторо. Има времена.
А она морала да слуша, како Булич теши Петра, да је то тек дете, прво, а прва деца често умиру. Како, и другима, умиру. А како ће му Бог, свакако, јер има младу и лепу жену, дати да роди још шесторо. Има времена.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени. Кад су дошли на Крф хиљадама умиру од изнемоглости, али после четири месеца се опорављају и припремају дан ослобођења.
“ Народни идеали, јуначко име и част су драгоценији од живота. За ове идеале умиру не само са стоицизмом него, како песма каже, „смрти се смију и ругају“.
Тако је и у Боки до пре 40 до 50 година било пљачкашких похода. Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се „добри људи“, у јужној Боки „миротворци“.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Водени цветови залетали су нам се у лице и заплитали у косу, умирући бешумно и на хиљаде као што у јесен умиру муве. Осећао сам како ме читаво тело боли, а онда и онај шум у ушима и слепоочницама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Друго, овим обредом детету магијски се осигуравао опстанак у животу (задаја га жена којој деца не умиру) и обезбеђује му се дуг живот (приликом овог обреда, новорођенче се облачи у дугачку, очеву кошуљу, да би имало „дуг
дакле, од тога какви су физичка конституција и здравље детета, односно да ли у породици у којој је рођено често умиру деца или не.
Осим у случају када умиру деца, кум се може мењати и онда ако се некоме заредом само женска деца рађају. Приликом промене кума мора се тражити
¹⁰⁶ Када жени у Хомољу умиру деца, она следеће дете, чим се роди, провуче кроз обруч или точак од кола. Смисао провлачења јесте у томе да се
На Косову, кад некоме умиру деца, узме се од девет удовица „просјена вуна“, па се од те вуне изаткају новорођенчету пелене.
¹¹¹ Ако родитељима умиру деца, у бољевачком срезу чине следеће: „украде се из воденице закрпа од вреће, па се у њу први пут повије дете“.
Коме умиру деца, гради колевку још и од глоговог, јаворовог, јасеновог или липовог дрвета. Ова дрва, као магијски моћна, представљ
¹¹⁵ За одржање деце у животу прибегава се и обреду жртвовања животиња. Када у некој кући често умиру деца, тада домаћин, док свештеник чита опело, одсече петлу главу на кућном прагу.
Њу кују ковач и његова жена, обоје голи, за време младог месеца. Ову бритвицу носе око врата жене којима умиру деца.¹¹⁷ Од металних предмета, најрапрострањенија амајлија јесте минђуша.
“, а породиља, скривена иза врата, сваки пут одговори: „Сунце.“ На Косову жена којој умиру деца, новорођеном детету стави минђушу на кућном прагу, уз овај благослов: „Као што преко овог прага, који је много
у куму (земаљско оличење претка), који игра кључну улогу у свим важним породичним збивањима (рођењу, стрижби, свадби, умиру крви итд.).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
СЕЉАКЕ 75 ЗА НЕРОТКИЊЕ 77 ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ 79 ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ 81 ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ 83 ЗА АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА ПЕПЕЉУГУ 93 О ЛОВУ 94 ЗА
ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се
који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Није ли гриота да наша браћа умиру од глади? ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Чудном случајношћу у првим годинама XX века умиру многи српски књижевни радници: 1901. Јован Илић, 1902. Љубомир Недић, 1904. Змај Јован Јовановић, 1905.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже, Боже, то је реда, Де умиру, он и гледа, Само с' њему, њему не да. Сва сад њему клону сила, И мисâ се укочила, У жилама крвца стаде, Око
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Усуда и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим и зашто ми отац и мати никако не умиру. Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме н пође даље да тражи Усуда.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да се повратимо на наш разговор. Није нимало чудо што у Енглеској људи од глади умиру, кад се узме да је земљедјелие пренебрегнуто.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Због наше чувене фјаке нигде на свету риба нема мање шанси да буде уловљена него у Јадрану. Рибе код нас умиру природном смрћу од старости, окружене праунуцима и њиховим потомцима.
најтежи болесници који књавају на врећама, клопају сланину, стењу, јече, или — што је најуспјелији фазон — једноставно умиру ко муве! Феноменалан призор, нема шта!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о трњу гњио - рђа те јела! Сјеме ти било пухор пепела!“ Изнад црквишта пламте облаци: тако као да жале иконе. Умиру пчеле - туже просјаци. Не чују воде своје изворе.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
То може исто тако бити жена или човек. Снажно створење. И мора бити човек или жена који умиру; јер се иначе не виче овако, људски и механички, и телом и духом, силовито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру. Свеједно, наши или њихови, тек људи су. А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања.
Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред. Неки умиру. У једнога се груди снажно надимају, а полуотворене очи већ су потамнеле. Допире однекуд самртни ропац.
— Ето га! — викну избезумљено стражар код митраљеза, као да иде страшна авет од чијег погледа људи умиру. Стајао сам као окамењен, не знајући ни куда ћу, ни шта да радим.
Приправни су они да положе своје ништавне животе, али на витешки начин, а не да умиру скрштених руку као немоћни старци и бабе.
А пред нама, одмах иза гребена, људи се бесомучно убијају и многи умиру у ропцу, без помоћи. Пред овим трагичним и смртоносним тренутком уозбиљио се чак и Милан, па ће рећи: — Е, људи, ако
На крају, сви ћемо ми изићи пред лице Господње. Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.
Много их је изгинуло. Овде су биле борбе, све је разривено. А и данас сваки дан умиру.“ Боже, са каквом равнодушношћу ти људи говоре о смрти... Војници су скинули ковчег.
Пешаци заједно маршују, заједно се хране, заједно јуришају, заједно умиру. Артиљерци су међутим размештени по положајима.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и умиру... ЈЕЛИСАВЕТА: Колко може да има сати? ВАСИЛИЈЕ: Не знам. Сатом сам платио преноћиште у Пожеги.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени. Руси су, на Злота Липи,
Све то није важно. Важно је да овде заиста умиру деца као што су и у Србији заиста умирала. Збогом, желим вам веселости.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи. Пита их шта ће да пију.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
(ако се добро сећам познате старе песме) пева Из Јемена сам града Из племена оних Азра Што за веру живот губе А умиру када љубе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.
Музика јеца тоном чисте туге. Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не умиру.” Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда.
тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше. Једну ноћ дође му у сну једно дијете и рече му: „Чоече!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сâм нисам знао шта ћу од свега тога мислити; да је некима после моје молитве лакше и да сви не умиру, то мора нешто бити!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зна да од грознице после порођаја жене умиру. Ако она умре, умреће му и близанци. Обојица су мушки, курјачићи, никад их не може прежалити.
А мајка му је тада, ноћу, у постељи (њој је Аћим рекао), шапутала уплашено: „Од тога, сине, дечаци умиру. Ако не умру, после немају деце.
дете, једно једино дете. Не тражим много. Толико их се рађа у свету. Многа, јадна, умиру од глади. Многа се рађају само да би слуге и мученици били.
— приближи му се и шапну Анђа. — Такве као Симка не умиру. А ти не би морала то сада да збориш. — У њеним годинама није једна умрла на порођају.
Срамота је да тако дрљави и попишаних брада висите на пијаци. Смејаће вам се чаршија. Само луди умиру на вешалима. Ниједан други живи створ. Ни жене не вешају!“ Отац му је био страшан у својој смирености.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега
У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане... Кандило моје, ми смо среће једне: И моје груди за животом жедне, К'о ти за уљем; мој дух,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре. За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет.
До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет. А с понеким умиру читаве галаксије. Јер, за смрт треба фантазије. Стваралачке фантазије. И смрт је наш стваралачки акт.
Питам се: зар дакле збиља по болницама, па и по боље уређеним, болесници умиру у собама у којима болују? Зар је, дакле, збиља само бајка оно што сам у дјетињству (и с коликим унутрашњим одјеком!
Тад сам спознао да и мртве ствари умиру. Од најранијих година осјећао сам достојанство онога што је старије од нас. Ствари којима не памтимо почетка чине нам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
усуда, и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим, и зашто ми отац и мати никако не умиру. Он се обећа да ће га питати, па се опрости с њиме и пође даље да тражи усуда.
тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше.
Да ли не знате да сретњему чојеку умиру жене, а несретњему кобиле липшу? Ја, вала, нити ћу више од једне нити ћу се више женити ако ми попадија умре.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
З Моји дани умиру ми тако, А мој живот утеху не пружа. Моја сумња јесте и мој пак'о, Моја земља нема за ме ружа. Грозна сумњо, окове
И док наше мајке сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом реже.
лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без доброте вечне, И зашто људи да умиру тако.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Много већи број људи није свестан шта се догађа око њих и у њима и милиони постају жртве болести и умиру пре времена управо због тога. Најобичније свакодневне појаве су за њих мистериозне и необјашњиве.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло.
и црне ће руже процветати дуж путева отворених за све ветрове којим долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан
Краков, Станислав - КРИЛА
а само смрт, смрт, смрт... Зашто стално убијање? Зашто?.. Докле ће мали да умиру за лажне великане. Опет су семафори светлуцали и бацали разорне таласе. Зрак је био препун гасова.
А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру. По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено.
сећао се других који су били задовољни што умиру... То им је било највеће дело њино... и својег огромног пијанства када је био на јуришу...
Петровић, Растко - АФРИКА
Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви.
3нате ли шта је то? Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.
То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
Данас Горе више не постоји. Негријери Гореа су празни иако, из других разлога, црнци умиру још увек под белом цивилизацијом. Горе не постоји! „Ово је земља белих!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И док се рањеници грче у мукама и умиру по болницама често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње борбе савладани
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Саме те речи: бомбашко одељење, јуришни одред, везивали су се са појмом бескућника који су решени да добровољно умиру. Они не припадају више себи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И кад умиру дрвета, ни туга ни опомена, те сухи лист чудно тишином омилује патнику чело. ГРОБНОЈ Ох, то је, отежава нога.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Камен са лишајима. Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи. Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире.
је наредио да се одмах ти монаси, силом, ако добровољно не пристану, преселе на Кулу, јер је дознао да један по један умиру од глади и болести. Затекли смо збиља тужан призор.
Гледао сам из дана у дан како ми умиру људи. Ране су им се распадале, а ми нисмо знали како да им помогнемо. Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у
Сви ми остали бисмо се радовали што ти зликовци умиру на мукама и што их је сустигла праведна казна. Уживали бисмо у њиховим јауцима, сладили бисмо очи на грчевима који
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али тешко, с питањима и тражењем у очима до пред само издисање. „Децу желиш, Ристана?” — „Три мајке умиру у мени.” Мајстор Коста је предао радњу, издао један део куће и увукао се са Срећком у крило.
То је, и таква је веза с тлом! Али павити и гране не умиру, иако се коренак извалио. Можда је безброј коренака? Није.
Није могла дакле бити овде пренесена... Напослетку, удовица. Удовице, брате, тешко умиру! Отишла у своју стару бању, и тамо, за столом, напрасно, ипак умрла.
Тишина. Нечујно су слетали цветови с грана шљивова дрвета... Деца која немају детињство или су несрећни људи, или умиру... Слажу се цветови шљиве по гробовима.
Знаш ли како Срби говоре о овом нашем буџаку католичко-јеврејско-грчком? Кажу: „Они фратри уопште не умиру, увек су на броју. Ако неки можда и умре, невидљиво га сахране, и одмах жив стаје на његово место.
сви видимо да нема старога Фридмана, нема га више да купује переце на киле и части децу. Грци — само умиру. Изумру ли двоје старих без деце, труде се сународници да у ту кућу доведу Грка, млађег или старијег — али тај такође
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напослетку има јошт један род љубови гди љубовници по сто реди на дан умиру, себе пеку и муче, своје срце кидају и живо га на најситнија парчета секу, у воду скачу и ту кончину живота налазе, —
Ова је љубов Петрарке, и други њему подобни лептирова који често за онаком девојком умиру која ји и не познаје. »Та оће ли тај ваш Роман једанпут своју љубов почети?« — вичу ми моје читатељке.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја: Ви знате врло добро да има разноликих мишљења о смрти, али су сва та мишљења живих људи, која они, додуше, кад умиру, подвргавају извесној контроли, само нам, на жалост, та своја контролисана мишљења не објављују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада се и Душан врати. Поручник Протић се уозбиљи: — Баш данас, када нас глад сатире, људи умиру на сваком кораку, данас треба да смо великодушни и да не терамо мак на конац.
Безизразан мрачан поглед њихов као да допире из неког понора. И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука. Изгледа као да подједнако жалимо једни друге.
Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу.
Ја остадох са трећепозивцем. — Е, мој господине, није ово острво Видо, већ острво смрти. Стотине дневно умиру... Кога овамо донесу, тај више не види бела дана. Сахрањивали су их прво овде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом. Није се још родила звезда која би имала људско срце...
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи маратон Један пољски цвет