Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Аман, кардаш,” — викне — „што је то од тебе?” Напоји га, умије му лице и прохлади га, нити је хотео одступити од њега у све време болести његове.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара. Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. Тако се сврши тај састанак зарошки.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Крушка. — Знаш шта ћу радити! Казаћу Маринку да га он испита... Нико то не умије као Маринко!... Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.
Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода...
— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
”, било би триста чуда! С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноци: „Хвала!” Арсену се разведри пред очима.
Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију. Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву. Али његова подјела имања оста.
Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије. Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је у том свету и Татара и Козака. Кад Исакович устаде, оде прво у Команду, да се умије, на бунару. Затим у зграду, да га очеткају, очисте, намиришу и да му повежу кику.
Доведен му је перикмахер. Татарин, који му је очистио чизму. Изведен је да се умије. Прегледана су му дугмета. На авлији, преузео га је исти официр, који га је довео, а опколили су га исти гренадири,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би мајка своје дете после три дана задојила, она је морала прво да се умије „молитвом“ а затим да се окупа водом донетом „са три бунара“.
Или увече, када мајка успављује дете, ваља се да узме мало воде у уста, па да том водом, коју сипа у своју леву шаку, умије дете (од браде ка челу) и да изговори следећу басму: „Лева рука крста нема, моје дете (по имену) урока нема.
“ Тако се оно три пута умије и пребаје, а онда га мајка предњом страном своје кошуље обрише. Ово се чини да би дете добро спавало и да му не би
347) — Лијеном Бог не помаже. (Вук, бр. 2854) — Залуду је зачина, кад није начина (залуду чоек што има, кад не умије њиме управити). (Вук, бр. 1350) — Ко гођ што ђеља, предањ пада. (Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он бјеше признат као човјек који „умије ходит“, а то је, да умије штедјети снагу и на вријеме се одмарати. За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од
Он бјеше признат као човјек који „умије ходит“, а то је, да умије штедјети снагу и на вријеме се одмарати. За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од попа, а обојица „печена чела“
Крстиња шапну снаси и кћери: — Е, богами, ово је да се човјек крсти и чуди! Ови Јанко као да је међу нама растâ! Умије и наздрављат’ и причати и шалити се, ма сасвијем као да је од наших!
Опазив да Стево Бајов умије најкраће, најпрегледније причати, наведе га да почне с почетка. Стево му исприча како су Французи ушли у Дубровник и
Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно сипао воду у шаку да малко умије лице. — Е, види се што је лацманин! — шапну Крцун. — Шта то рече, ти, њеки — запита вођ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да „зна у сат“, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: — Још само колик за један
— Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе. Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита. Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се, ваљда, шта ли.
А Дане се уза њ присошио, онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли ријеч да прослови.
Ту, иза сваке справе и суда, канда се крио још неки дјечак, наш вршњак. Он вјероватно умије да прави пуцаљке од зове, носи капу чудна облика, говори „амерички“ и џепови су му пуни ...ко би знао чега.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уби се он кицошећи и гладећи. Али све му је испадало наопако и чинило га смешним. Тако, ујутру, пошто се умије и прекрсти, почео би да се облачи.
Како која дође, извади воде из бунара, умије се, полије босе ноге, затим бришући лице „бошчом“ седа у хлад и ћерета са осталима. Жагор се све више дизаше.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у град свирајући у гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред
има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет чуо и видео.
негде у некаквом граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо н видео, да му је воде из њега да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: — Дошао
Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву
Кад просјак угледа врело, приђе ближе и сједе да се мало одмори и да се умије. Сједећи тако извади из торбе неколико корица хљеба, па их стане киселити у води и јести.
Он леже и заспа. Кад сјутра дан освану, устаде путник, умије се и, по адету, отклања сабах. Пошто попи каву, замоли ханџију да му поврати аспру, говорећи му: — Баш ти лијепа
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се. И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Врло лепо, то је прва дужност. Има ли још која? — Има још. — Које су? — Да се грађанин обуче, умије и доручкује! — Па онда?
После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић Вуче, који први удристе на Турке, — ко умије вама сплести в'јенце? Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Спасоје се нећкао, испричавао да не умије, да је прозебао итд. као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети
Мали Милун ухватио ресе од петрахиља, па мало зачуђен гледа око себе. И он тобоже хоће да се крсти а не умије, па мрси прстићима по грудима. Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!“ мигну сердар.
Очи му синуше дивљим изразом. Сердар га хладно омјери. Људи га прекорише што не умије људски пред Господаром, и савјетоваше га да одлази, што он и учиње. А затијем опет се преврне разговор на друго.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Мудрост свијетом влада. О ВЕШТИНИ — Боље је умети, него имати. — Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије.
— Мудрост свијетом влада. О ВЕШТИНИ — Боље је умети, него имати. — Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести.
— Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора.
— Што смије поп, не смије ђак. — Служба није дружба. — Док је леђа, биће самара. — Тко није служио, не умије ни заповиједат’. — Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати. — У млађега поговора нема.
11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече? — Не знам почисто ко је, али ће бити наш, јер ваш онако не умије. 12 Питао Турчин рају: — Како ти бијаше, Влаше, оно име? — зову ме „Тодоре“, јер ми је сваки дан то горе.
МРЦА Мушки, ко је вјешт... направи (се) као мртвац...: умије се водом по образу, те зажме очи и леже на узнах, а други га посипље шеничним брашном по мокрим образима, како ће му
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
127 43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. 133 47. ДВА НОВЦА. 134 48. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 136 49. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 137 50.
(Једна | гобела у као а друга из кала), 44. (Лаж за опкладу), 45. (Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске.
(Дјевојка цара надмудрила) и 38. (Дивљан) послао ми је Г. поп Вук Поповић из Рисна; 45. (Краљ и чобанин) и 46. (Ко умије, њему двије) писало ми је 1835 године по наредби поменутога попа Вука у Рисну једно ђаче из Српске школе; 11.
” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде У језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се и гајде | под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред
” Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: „Дошао
46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. Био стриц и синовац, па рече једноћ синовац стрицу: „Хајде, стрико, да идемо у чету.” Стриц пристане и
— Ко умије, њему двије. 47. ДВА НОВЦА. Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере врећу маховине
има негде у свету некаки град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет чуо и видео.
има негде у неком граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо и видео да му је воде из њега, да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни
пут у пунице и поведе собом полажицу, кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити, како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: „Умије неборе и Латинску, те да знате како!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Маленица, пошто се умије, отаре и од кавге и вике утоли, предузме реч, говорећи: „С моје стране нека би било јошт толико калуђера колико и[х]
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи поздрава, узјаше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стога створ обдарен необичном физичком лепотом редовно има и то својство да умије носити своју љепоту. Чак и красотица из каквог дивљачког племена, која није никад сагледала свога лица у огледалу
— Значи, свак има свога Бућка — насмијем се безазлено. — Свак се забавља како зна и умије. И смјеста се покајем: не знам како сам дошао на то да, из дуга времена и за властиту забавицу, без поштовања копкам
А тај осјећај необавијештености умије да у нама створи дојам веома сличан дојму безазлености, и безмало дјевичанства.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па крене овце и пође у град свирајући у гајде.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред
Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: — Дошао
Кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како!
Кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ко је у тамној ноћи устајô С несанка да јој главу обаје, Да је умири, стиша, умије, У пеленице чисте увије? Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?... ГЛАВАШ: Маћеха!...
ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије... ГЛАВАШ: Нек’ се разруши трошна колиба Што је од студи ветра јесењег Хајдучку главу верно чувала!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он друкчије не зна. Уби га, Асан-беже, посијеци, он друкчије не умије. А баш би му драго било кад би и друкчије знао, али шта ћеш кад не зна! Сјаши, узјаши!
Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сув, нем, стар, спечен и горд. Знало се његово шта је. Кад ће устати. Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Цвети иде се »у брндуше«: ко се ујутру на Цвети у њему ‹тј. у мразовнику› умије, биће свеж и румен; ко то не учини, биће целе године крмељив (ЗНЖОЈС, 13, 309). МРТВА КОПРИВА Таубнеѕѕел (ламіум).
, 443). У околини Новог Пазара, кад сватови поседају за трпезу, и пошто невеста полије из крчага старог свата да се умије, изнесе један момак на тањиру ј.
Тако се уради трипут. Том водом запоји се болесник и умије њом ноге, руке и лице, па се после све проспе на раскршће« (СЕЗ, 61, 1949, 218).
Домаћица, пре него што оде по воду за мешење славског к., умије се, »обуче ново и чисто одело«, и закити се босиљком (СЕЗ, 19, 191; упор. и 32, 224; 86, 467). Славски к.
Ћипико, Иво - Пауци
Зар није газда покојнога оца варао? Веле: „Ко умије њему двије” ... Добро! Али што ради закон да одбрани оне који не умију? Што ради да заштити сирочад?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Болесници су се рано ујутру окупили око наших врата и стрпљиво чекали да Доротеј устане, умије се и доручкује да би га салетали са својим невољама и бојкама. Кришом сам га посматрао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ви, активци, за време мира прописасте и како војник да устане, и како да легне, и како да се умије, чак и како нужду да врши. Али нико не предвиде овај случај — спавање на снегу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу. Лизну он мало воде, али како да се умије није знао, па замочи читаву главу у поток.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
није онда ни чудо што пољар, временом, и сам подјетињи и упушта се у права дјечија лукавства, смицалице и доскочице. Умије тај да вреба из високе траве као прави основац, да се провлачи кроз плот, крије се тако вјешто као да игра жмуре, а по
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А није да га умије, обуче и очешља, пак за много да га учи... пак да га тера у школу учити се. Ако ли већ није за школу, таки посао који