Употреба речи умију у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи низбрдо, да оду до чамца.

У мукама, скупивши последњу снагу, заиска да је оперу и умију, и, на запрепашћење уплаканих слушкиња, поче да намешта косу и нареди да јој удесе и офарбају нокте.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Кад се купа женско дете, онда га прво умију по глави да би имало дугачку косу; кад се купа мушко, онда се прво полије по леђима да би било снажно.

¹¹ Када дете не може да проговори, у лесковачкој Морави чине следеће: „Сви у кући умију руке па том водом умесе хлебчић.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити. — Па сједиш поред њега и нека те твоја туга подузме, а он те гледа и само што не каже: остави, болан,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тек што вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку

У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица. Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ко од сељака само назрије грофа, бјежи без стрва, као од чуме. Па како и дјеца у прилици умију се довијати и лијати! Сеоски клапчићи у чуду бјеху што им би од поглавице Јана.

Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло осјећаји измјењују.

Управ великом вјештином — као што умију Црногорци, особито старији — као да је то само од себе текло и просто говор на то навео.

Људи су му одговарали, питали га, повиједали и сами нешто, а то све танко и умјерено, као што већ умију Црногорци. И Цуца је био на гумну.

Насликао је бјеше да сједи; једном руком покрила пас, а другу спуштила низа се. „Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица. „Као људи учевни!“ примјети Јока.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ујутру кад га изведу жива и здрава пред цареву кћер, она одмах доведе бербере те га обрију и умију, па онда изнесе госпоске хаљине те га преобуку, па седне с њим на кочије и отиде у цркву те се с њиме венча.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тајна јаких је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију објесити о клин своју слободу.

Тајна јаких је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију објесити о клин своју слободу.

А тајна слабих је у томе што умију само роптати, пуни своје „слободе”, с којом не знају што би започели, ван да се њоме хладе, као лепезом.

Али људи су често као дјеца или као примитивци, који не умију измислити друкчије игре него на слику и прилику борбе: игре с копљима, са сулицама, с бојном виком.

То је само још јаче подстицало његову офанзивност. Он није био од оних тактичара за које се каже да не умију искористити моменте противникове слабости или попуштања. Знао би ме предусрести, одмах на прагу: — Ооо.

А кад су га добили — ето испада да је то било на штету оних који умију да говоре, не на штету оних који су и даље остали бесловесни: јер они, зато, „дубље”, „проћућеније”, „истинитије“

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.

Ћипико, Иво - Пауци

Зар није газда покојнога оца варао? Веле: „Ко умије њему двије” ... Добро! Али што ради закон да одбрани оне који не умију? Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу.

Што ради да заштити сирочад? — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта да раде од нас они што могу и умију што их је воља!.. Тако је!... А зар смо ми криви што не умијемо? У њиховим рукама је и знање и закон!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности