Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т! Чувствованије ове добро|дјетељи учи мало детешце да се умиљава на прсима родитељнице своје, и грлећи је с слабима рукама благодари хранитељници својеј.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника у цркву и прилаже, да се умиљава око власти и да јој у свакој прилици виче: »Хвала!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се. Сваким даном газио сам све дубље и дубље.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Шта ће мени после остати? КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па се затим и заплака. Кад се њен плач – који није био прави плач – стишао, Исакович поче девојчету да се умиљава. Рече јој да јој се диви, како је паметна, како је порасла, како је лепа, како мора бити понос родитеља, и прочаја.
Он покуша да је, својим раменима, заклони, од погледа, и да јој скине лопту, испод грла, главом, као кад се биче умиљава телету. Почео је, затим, опет, да моли, да се њему дозволи да одустане и прекине игру.
Пошто више није могао да заспи на мајорши – која више и није била мајорша, него капетаница – Ђурђе је почео да се умиљава жени, пред свима, прекодан, па је на сва уста уверавао целу фамилију, како на свету и нема, не може бити, такве
Нечастиви! Покуша дакле да освести жену, да увиди да то нека мрачна, зла, виша сила хоће да их завади. Поче да се умиљава Ани. Да тумачи то што се у Токају зби. Али му то ништа није помогло.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће. У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка.
Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа. Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Око ногу поче да ми се умиљава једно преслатко куче. Дочекао ме је Представник лично, огрнут скотским пледом, ишчезао у дубини монструозно простране
оптимизма, као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ до следећег примања
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба. Ћути у добру као буба на дудову листу. Умиљава се кô мачка. Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ви нисте жал острвља ког вода опкољава И одвлачи му песак док се умиљава. И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сад долази радо к мени и пита ме с осмијехом који се умиљава: — Стрико, хоћеш ли ми показати ону кутију што пјева? А ја му је не пружим одмах.
Дрвеће је усправно и супериорно. Животиња има и своју лукавост, своју кокетерију, свој мали рачун. Умиљава се, додворава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када смо ушли, мачка скочи на сто, и поче главом да трља око бомби, као да се умиљава. Затим оњуши револвер и стаде да га лиже. — Осетила вазелин! — смеје се Драган.
Ћипико, Иво - Пауци
— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. —Још није, ча ћеш? —умиљава се жена. — Ма ча чини, гром га убија!... Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! — Киши...
Иво једва дочека и примаче се да се опрости. — Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. — Фала! Али не треба. Ми ћемо полако напријед. Дакле, господо, још једном Фала!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све се вратило у своје лежиште. Далеко је па не видим израз Јелениног лица, је ли намештен и усиљено присан, умиљава ли му се не би ли нешто извукла заузврат. А онај јадник у подруму?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лаје наш Зељов, лаје, па одједном престаде и поче да цичи и да се око неког умиљава. — Аха, то је неко кога наш Зељов позна! — досјетих се ја.