Употреба речи умиљатим у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— упита своју жену Крсманију. — Не знам, тамо је у авлији. — Зовни га. Замало дође Лазар. Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: — Лазо, синко! Отиди један час до субаше, звао те нешто. — Добро, бабо.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

1842. Никанор Грујић ВАРАЛИЦИ НАДИ Куд нас мамиш с умиљатим лицем, Завараваш очи од намера Са тобожње љубави погледом, Што нам ласкаш с подмуклим осмејом И шапућеш којекакве

Ћипико, Иво - Пауци

— и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и, пустивши је на миру, поврати се кући.

— па га погледа умиљатим, плавим очима. Поп Вране навлаш мргоди се, али, кад га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у

— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква! Могли би помоћи, пресвијетли...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности