Употреба речи умлатити у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Молила га је, онако малога: Немој код моје куће искати да сисаш, јер ће нас моја Гоша умлатити бијући! Она је стара и зла, није добра и мирна, као твоја мати. Он се онда заплака, што је Гоша зла.

Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш! Комад у шаке па једи! А он онда већ плаче ли плаче, жао му мајке, умлатиће је Гоша.

Волем га! А ти, Петро, не смеш поганити дете и давати му да сиса. Јер ћу те умлатити! На то ће његова мајка: Док не легнем нећу му дати!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то — вајкао се дјед. Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности