Употреба речи умовао у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Додуше, ја сам тачно умовао: сви људи, од почетка памтивијека па до данас, помрли су; сви безизузетно; није се десио ни један јединцат случај да

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Можда је то онај њемачки тенк о коме се толико прича — умовао је старац. — Јесте али се тенк надалеко чује како рже и брекће, а ово — ово ћути као моја празна боца, проклета била.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности