Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Петци; а ако си баш уморан, ено ти коња, па седи горе на оне кожице; кад будемо тамо дубље у планини, а ми ћемо се онде и одморити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми живи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чини ми се да нигде онакога смолнатога блата као у Араду нема. Дођем, једва погодим у квартир, све бацим, уморан седнем, знојан; а Протић: „Ха, ето твога Текелије!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним!
Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити.
Тек сасвим је било зачудо — откуд у Космај да дође! Радош је дошао кући сав усплахирен, уморан, прегорео од жеђи. Заиска воде, напи се; једва исприча Смиља шта га је снашло, па одмах леже, онако знојав и уморан,
Заиска воде, напи се; једва исприча Смиља шта га је снашло, па одмах леже, онако знојав и уморан, на траву пред кућом. Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима.
— Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. — Вала, и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе међу њих. — А одакле тако? — упита кмет.
— виче кмет. — И ја велим боље данас!... Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју... И овај је човек уморан... (Ту кмет пружи руком на Страхињу.) А ваљао нам је!...
— настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено.
У држави мора бити... све чиновник... сва занимања уврстити у државну службу... сва... сва... И господин министар, уморан од великог и тешког посла, заспа као заклан... На један мах — ду, ду, ду! на вратима; лупа неко горопадно.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.
И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути...
За њих је он давао све, чак и само спокојство своје. Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с
— Дакле, сутра? — Сутра зором... — Којекуде... иди, одмори се... — Ја нисам никад уморан. — Онда си гладан... Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... — То сам већ и сам мислио!
Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути... Разби му се сан.
— Ево, има колеба... И Зарзана однеше у колебу... — Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. — Баш сам уморан!... Право велиш... Видећемо се, само да мало одморим снагу... Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.
— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. — Ја нисам уморан. Ја ћу седети код њих... А ви... тајац!... Нека спавају!... То рече, па ућута. Поглед му је почивао на рањеницима...
— Ко их води? — Везир Деренделија. — Дакле, ти мислиш да ће овуда? — Тако су рекли. — Јеси уморан? — Нисам. — А гладан? — Нисам. — Би ли попио један гутљај ракије? — То могу. Чупић га понуди, и он се напи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је
Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне. Баш сам већ уморан, а и време је ручку. Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала — А шта ви не седнете, госпођице?
Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно.
Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио. Не назва бога, само мало климну главом: — Је ли овдје кмет?
Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: — Дела брже, уморан сам. Отвори школу и пошљи ми фамилијаза. — Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет. — Није сабља за вратом.
Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: — А што си ти море, стао ту? — Што сам уморан — рече ковач. — Знам; а што си стао на промаху? — А? — Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?
Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму. Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава.
— Лаку ноћ! Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе. Био сам уморан, стога сам легао у 11. Кад ме већ хваташе сан и нејасне успаљиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ја идем код Жуже... — Иди бестрага кад ниси низашта! За вечером су ћутали и јели. Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута, а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а
пута у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је као сваки уморан човек коме је благи творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је, и није приметио кад је Шаца савио у попин
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не одговара ни она свима мојим условима, и то закључујем по томе што сам многе њене
а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и уморан, нервозан и растројен, Јуришић, неспретно и грубо изазва распру, Он тече да зна све, апсолутно све, да се јавно, чак
је становао и пре рата опружен на старинском плеханом кревету, лежао је Јуришић једно после подне, у јесен, у тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам самцат, и сав онај каламбур од живота стоји ту, преда мном А у
Африка
Пењемо се у мреже (радије бих наставио још мало пешице, иако сам уморан, али ми је досадно што би Н. то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да
Доживљујем једну малу панику. Уморан још од јучерашњег дана и ноћашњег учешћа на свадби код Банфоре, подлежем трупкању камиона и топлоти ваздуха.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
И ко зна још откад! После, ја сам био сувише уморан и тужан, сувише огуглао, да бих тражио и како да улепшам свој положај у Сикасоу.
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село,
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро.
Зеленило и шумарак су почињали одмах иза колибе; испред ње чуо се шум воде. И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту. Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили.
Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то отац шесторо деце и уморан од живота и несреће која га је пратила, свуд. Мало риђ, висока чела, са носем као коњски жвал, Трифун је био од оних
Онај кога су та два брата и њихове жене спремали се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и неиспаван, туробан, са ожиљком на души, који носи сваки ко је једном лежао у затвору.
погнуте главе и видео је, као муве, само своје бројеве, на белој хартији, која је била, од дугог стајања, влажна. Уморан, подиже главу и обухвати погледом Махалу, као уплашен, да није некуд нестала.
Чинили су се Махалчанима као нека плава поплава. У том тренутку, Трифун, иако је био човек прост, уморан од живота и фамилијарних брига, разумеде све.
А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу? Лежећи тако, уморан, у пријатној хладовини, свакако би био заспао, да није чуо смех испод својих пенџера, и гласове, који су допирали из
Био је још увек запрепашћен бестидношћу госпоже Евдокије, која га је позвала, а био је, уопште, уморан од тог батргања до Вијене, од коцкања и пијанчења при вечерама, ноћивањем по туђим кућама, церекањем свог друштва.
Све му се то чинило, међутим, као јава. Тако се, изнурен, уморан, пошешуљао, враћао, у сновима, чак до свог детињства.
Збуњен, уморан, разочаран, огорчен, Исакович је стајао, ћутке – као на паради, пред Гарсулијем – кад су га пред Волкова увели.
Павле је корачао погнуте главе. Био је уморан, као да је јахао из Срема, до Беча, на некој лудој кобили, без одмора, без циља, без памети.
Сати ће одбијати, свуд на свету, и кад Исаковича више не буде било. Био је толико уморан од Беча, да га је и несрећа Валдензерова била само сневеселила, али ни та туга није дуго трајала.
„Па добро, шта ти каза?“ Павле онда, некако замишљен, чудан, уморан, поче и сам да се пита, шта му каза. Каза му, прво, да је она у кућу доведена, од Трифуна, а да је она била спремна,
Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је. Павле мора бити уморан. Поноћ је давно прошла. Разговор могу наставити и сутра. Знала је она да је дошао да је натраг враћа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима. Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи.
РИНА (седи према њему у раскошној јутарњој хаљини): Опет си нешто уморан, опет неки облачак. (Устаје, зађе му за леђа и загрли га). Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро.
АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази). АНТА (Ани): Чашу воде! АНА (одлази). ЉУБОМИР (уморан и клонуо седа у фотељу): Ништа, ништа, боље ми је, ништа. Шта је ово, шта је ово, забога? НОВАКОВИЋ: Ко вам је рекао?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Око десет отац је престао са шамарањем. Мислим да је морао бити уморан, јер му је лице изгледало измучено и бело тако да су му се виделе све пеге. Било их је довољно бар за педесетак лица.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ!
— Нисам. Како ћу се у Талијанској женити? — Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? — Уморан сам био јако, ал сад ћу. — Видиш да је кућа пуста.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену, дивну. Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке.
Викао је доста цео дан и мислио је да је време да то препусти бискупу. Уморан од вина и тешке перике, био је опустио доњу усну, избледео, као нека баба којој се смучило.
Царици је послат улак, при њиховом одласку из Граца. Уморан од вежбања војника, Исакович је ушао са њима у Аустрију, побољевајући од грчева у цревима.
и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади, вијајући се преко дана, чак на другој страни планине. Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво,
Пук је међутим, равнодушан и уморан, полазио натраг у логор, у шуми. Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна
Тек када су кола пошла лагано узбрдо, према ђумруку карловачком, Аранђел Исакович паде уназад уморан и склопи очи, изнемогао, опаљен жегом, осећајући пријатно да пролази кроз сенке растових шумарака, затим крај мирисних
Загледан у далека брда, иза којих се опет помаљало Сунце, осети како на њему заблиста сребро. Уморан и празан, био је лак, као и да није имао тела.
Са великом шајком, у којој ће га одвести кући. Уморан од кукања жена, пребројавања, прегледа и пописа оружја, сиђе пред вече на реку не слутећи ништа добро, сећајући се
Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини, као под земљом. Уморан неизмерно, ћутљив, као занемео, разрогачених очију, лежећи заваљен, Исакович је унезверено гледао како га у полумраку
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Осети поново задах беде и кварних зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао снаге да све то још једанпут прође и издржи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Боже ме прости, ко да ти је магла била у гостима... Шта сте толико до ово доба, дина ти? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Уморан сам, спава ми се, и казаћу вам укратко. Ти се, Хасанагинице, удајеш за кадију из Имотског.
Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан. Ко да ми неко чезе о леђа сломио. ХАСАНАГИНИЦА: А шта ћу сад ја? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ништа!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад допеваног рата.
(10. ВИИ 1989) КАО МОЛИТВА Јеси ли уморан, Боже, Од неизвесности дела? Целина још траје, цела, Ал пукотине се множе. Јеси ли болестан, Боже, Од стварања и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, испада тако да је западни свет као уморан и све то што уз то фура, да им је доста сређеног живота, изобиља, досадне, сигурне и учмале атмосфере у којој живе;
Његов отац Тодор Топ враћао се уморан кући после угушивања уличних демонстрација, а његове жуљевите руке којима је хранио своју многобројну породицу, држећи
“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд који, мили моји, па на улицу. У Мишарску му се не иде, шта ће тамо?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос. Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава,
Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао. Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан.
Сад је уморан како и не би, и њему малко дремнути треба, изамљео је разнога жита високо брдо, до сама неба.“ И ту се деда за
“ И ту се деда за леђа прими, застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам, канда, уморан мало, ваљаће негде зеричак лећи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Мало црнога вина. Да наздравимо сви. — У твоје здравље, Пипо. — Хвала, млади господине. — Јеси ли уморан, Пипо? — Прилично. Ово је први дан ван постеље. — Онда ћу ја свакако одмах да пођем. — Останите још мало.
О томе сам мислио. Ноћ је била безмерна. Кад је ноћ била безмерна? Требало би можда да идем да спавам. Уморан сам. Још мало. Чух, слух, дух! Колико је мозак глуп, глуп; луп, ступ, круп, ћуп, луп, луп, луп, руп, руп, руп; руп!
Али ћу спавати, спавати. Сад можда већ нећу више спавати, иако сам уморан, јер ме је сан ваљда напустио. То је чудно како ће он живети.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора
децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки. Немам на коме да се искалим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Трубачи су се сакупљали. Један писну, као да проба трубу. Мало затим растегнуто одјекну повечерје... Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина.
ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме.
Растурени чамци пливају... У батерију утрча, без блузе и сав мокар, потпоручник Александар и паде уморан поред топа...
— Још само то, синко, благо баки, разгрни доле земљу. Видим да ме је велики белај снашао, а и онако сам уморан да једва стојим. А мислим опет, не могу је ни оставити саму са буретом. Ако наиђу пешаци, све би јој попили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајућ
— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина. Јок! Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. Тако је то, братићу мој !... Четири банке за целу годину!
— Отпуштен Пера писар депешом ... Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан. — Е, кад ће пре ! Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић. — Шта се будиш, море... ком га везеш?
Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора. Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
товар - овде: количина робе или материјала која се одједном понесе, натовари трг - пазар, пијаца турдан, турдни 1. уморан; 2. мучан, тежак турунџа - врста поморанџе, вар, амара (Цитрус аурантиум) Ћешити - тешити Угодба - 1.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Урлах, сред лудог скакања мора и мехура, да тишину ванредну над завичајем видим. Надах се да ћу на брду уморан да духнем, зачеће и весеље пољупцем да потпирим.
Ја нисам више сув као курјак, као у Сегедину, нити ме рат више занима, као у Галицији. Вратио сам се из Сан Вита, уморан. Рат траје исувише дуго.
Ја онда, учтиво, силазим и трудим се у светлости фењера железничара, да будем што питомији и љубазнији. Уплашен сам и уморан. Бојим се да ме неки од тих, неиспаваних раздражених морнара просто не убије.
Зар не? Ипак, ја сам овде, уморан и прокисао, само зато да вам јавим да се, већ једном, опет сетите вечности. У огромним овим вртовима и ширинама, под
Био сам и ја родољубив песник! Сад сам уморан. Пут ме је уморио, и ова јела, из којих цури уље. А ова звона, која зазвоне чим падне вече, лупају ме у груди.
Звона, што брује у звоницима, смирују се, на црним балванима, као велике тичурине у кавезу. Блед и уморан излазим из цркве, осећам како дрхтим, и смешим се. Проводим три вечери, живећи у мрачним улицама, крај тих цркава.
Вас зовем само, што дрхтите са витким, осетљивим телом. Вас на чијим је коленима живот издахно збуњен, уморан; за вас ја имам румено море и један осмех суморан.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пронесе се глас по граду да је он ту, и свет нагрне да га види и чује. Предвече, Исус, уморан, пође на Гору Маслинску, да се у самоћи помоли Богу и да преноћи тамо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам. Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано.
Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.
Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго.
— Зваћу их малочас, нека причекају — рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. — Немој, молим те, нисам ја уморан. Код рпе ћу се најбоље одморити. — Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!
— врисну он из свег гласа и скочи с кревета. Врата се нагло отворише и уђе он, отац му, блед, надувених очију, уморан, саломљен. — Мама... где је мама?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сад бар опет зна што живи! И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и
Сад бар опет зна што живи! И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше
Срета спаде с ногу радећи. Уморан и телом и душом, али ипак задовољан. Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није географска имена, него називи, и нису Алпе, него Алпи. Па и уморан, када га, пред зору, сан обрва Шапће, уснивајући: Није група, већ скупина острва!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.
Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: | — Софке, отвори! Софка зарадовавши се пође. А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна привиђења у замкове своје, Ићи, уморан, у свој празан стан, Да легнем, с драгим споменом на твоје Лице, — да опет сâм преспавам дан.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„До сјутра ће се доста гноја оциједити, па ће му лакше бити, ако Бог да; а сад да лијежемо, јер сам уморан“, рече видар. Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!
„А окле, ви људи идете?“ запита сердар. „Из Котора“, одговори онај први. „Добар вече, домаћице!... Ух! уморан сам!“ „Сједите, почините овдје!“ рече Пејо показујући им клупу, на којој мало прије сјеђаше Јанко.
Разумије се да је Пејо није чуо, та он је тако тврдосан, а уз то и уморан био, али је чу Јанко и одиже главу. „А јеси ли ти то, Јанко?“ запита она, тобоже зачуђена. Глас јој је мало дрхтао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: „Овде мирише рајска |
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш, возиш се кући, а каква је то кућа кад је празна? Једино су ти друштво бубашвабе...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Одвлачи га лево низа степенице.) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... На то сви једанак поустајаше.
— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара. Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.
Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа
— Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо! Поздрави све и ајде за рана! — Не могу, дите, ја сам уморан. Овди ћу коначити. Уставија ме ковач на вечеру. Госпе ми, поштенији је ковач од...
— Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу. — Једну кафу, Томе!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца!
ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када дуго нисмо певали Јер нам је дух одавно суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и бирати И
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Добро ме Возио. (Само с оцем сада да се не сретнем. Касније. док се средим. Касније. Морам тише да говорим.) Ја сам уморан, идем одмах у собу. Нека, немој да га зовеш. Поздравићу се с њим касније, кад оставим ствари. (Са слугама?
У шта су истекле моје младе године? Ти си ми снагу просуо ни у шта, ти што хрчеш, што спаваш, уморан си, заболеле те песнице од моје главе.
Њен уморан и јецав уздах дуго је пузио по каменим ребрима цркве. Мајка је сачекала на вратима, зањихана и погурена. Планинским
Плећке су му као мотике. Стајала је поред пласта и пекла га очима. „Дођи да се одморимо!“ викнула је строго. „Нисам уморан!“ „Дођи, кад ти кажем!
костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе; ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да му ни сан не прилази, тужан од радости што се нешто ипак заувек свршило. Спотичући се о столице, довуче се Мијат.
То је много. Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам. Код мене ће да спава. Ђорђе послушно, уплашено изиђе из собе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Научи лепотица да се смеје, да страхује, да брине, да се радује. С нестрпљењем је чекала младића да се уморан врати и он се враћао испуњавајући кућу сјајем и смехом. Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Можда је и он већ био уморан? Ни Јеврема више није хтео да саслуша, само је гледао кроз њега. И кад се није могло лепим, морало се ружним. (Да ли?
Затим пробуди Петра и каже му да је време смени. Из гледа тако уморан и, у расањеним Петровим очима, тако спарушен, без снаге, да Петар скаче, нуди хлеб и со, сир и препеченицу.
Тада се догодио преокрет. Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и уморан од стицања, све боље разуме шта је то старост, одједном се преобразио.
Само, сада су његове предности биле веће. У трену се обновио: нимало тврд и нимало уморан, постао је, као да је опет млад, исто толико осетљив колико и покретљив, исто толико лукав колико непредвидљив.
Није схватао где је то погрешио а, уморан, није ни тражио одговор на то питање. Умро је у децембру 1839. године, више од две деценије после битке на Љубићу.
Вероватно да би се и из тог призора могао искамчити смисао неког склада, али је Доситеј већ био одвише уморан. Гробље се простирало нешто изнад овог парка који се данас зове Студентски а у којем је, ево, и његова крупна бронзана
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед, и занет, са јако прозеблим телом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када нас један другом претставише, погледа ме учтиво и доброћудно. Његове очи имају, то приметих одмах, уморан и тужан поглед: исто тако, иако је тек прекорачио педесету годину изгледа знатно старији.
„Боже мој! Зашто удовац мора да буде уморан и жалостан? То би се могло пре очекивати од жењеног човека!“ „Болује, а нема никога ко би се о њему бринуо“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се одвратно насмеја. — Да му уступим Словенкињу? — Господо — рекох устајући — извините ме. Уморан сам... морам ићи. — А, не може. Нећеш. Пиј! — дерао се Никола.
ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 1 Има неко време, патим од несанице. Ево шта ми се дешава. Легнем у кревет мртав уморан. Дакле, сасвим уморан легнем у кревет и рачунам заспаћу сместа.
Ево шта ми се дешава. Легнем у кревет мртав уморан. Дакле, сасвим уморан легнем у кревет и рачунам заспаћу сместа. И заиста, како сам склопио очи, обузима ме занос тако као да ћу сместа
Трајала је та операција бескрајно дуго, док се он, мртав уморан, напрезао да њен крај и сумњив исход у будном стању сачека, па је при томе напрезању и на свашта грешно помишљао.
стражарска места и издао потребна наређења, изберем једно месташце поред зида оне кућице, легнем и убрзо, јер сам био уморан, заспим. Али већ после пола часа тргоше ме из тврдог сна ужурбани и збуњени гласови мојих војника.
Потпуковник Васић, блед, испијен, уморан, уздахну и рече: — Ја не могу овако, господине пуковниче. Кад мој командант батаљона, мајор уђе у варош и после човек
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ако ми не би успјело да израз сабраности на мом лицу испадне довољно увјерљив (јер, боже мој, човјек је понекад уморан па ни уз најбољу вољу то му не полази за руком!), одмах би се позлиједио: — Ти зијеваш, наравно.
* Данас је небо облачно. Доиста, уморан сам, дубоко уморан. Уморан из дубине душе. Можда већ предуго живим. Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти.
* Данас је небо облачно. Доиста, уморан сам, дубоко уморан. Уморан из дубине душе. Можда већ предуго живим. Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти. Да, добра је смрт.
* Данас је небо облачно. Доиста, уморан сам, дубоко уморан. Уморан из дубине душе. Можда већ предуго живим. Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти. Да, добра је смрт.
Прошао сам и мимо куће гдје је становао мој негдашњи учитељ виолине. Стигао сам, малко уморан од несвикнутости на ходање, у мали градски парк, и сјео на клупицу у рондоу око водоскока с црнчићем од лијевана
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.
Сви спавају... И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао... Ни гласа, нико да се мрдне! ... Да има бар с ким да разговара! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по њему почеше цријева крчати и гудјети, пробуди се.
Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони. Кад али ето ти месеца; како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: — Овде мирише рајска
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме све и боли.
НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази. Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање
Нит осетих јада, Ил' песме јесени, Ил' бола у мени. Дан јулски и врео уморан одлази. И док шушти лишће све више и више Таме, мрака, мира по парку долази. То ноћ у спокојству тишином мирише.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких
После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких
На циљ сам стигао веома уморан и исцрпљен и да није било помоћи мога верног швајцарског вође пута, последња четири стиха ”Ексцелзиор” Лонгфелоа,
На циљ сам стигао веома уморан и исцрпљен и да није било помоћи мога верног швајцарског вође пута, последња четири стиха ”Ексцелзиор” Лонгфелоа,
се не смеш заустављати или враћати назад, као што ниси ни онда када си у даљини угледао врх Титлиса и осећао се сувише уморан да се на њега попнеш.
Једног дана дошао ми је у кућу. Био је изгладнео, жедан, уморан и дубоко несрећан због тога што није нашао свога господара.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што ћеш? — окрене се прама њему са доксата парохијалне куће. — Знаш да сам уморан, а подне је, и пође у кућу. — Само дви бесиде ! — рече стари одлучно и униђе за њим.
Тако га и тога дана жегло сунце озго, а ,ноге до повише колена мрзле му у живој хладној води. Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи блед,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
то нас подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”.
Петар Рајић - војник који се из рата вратио „уморан од живота” - непосредно приповеда о себи самом, без неког видљивог реда, што и оставља утисак ненамештености.
Та се сцена готово цела може навести: „Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не ли је ово наша света митрополија?... Иако сам стар и уморан, опет ће стојим. Закон је најстарији. Ха, а пред Турцима сваки дан стојим и дворим ги како ни кумове несам двореја кад
Краков, Станислав - КРИЛА
Мајор, ордонанси, све је то изгубљено на пољани и у кланцу под превојем. Иако уморан Душко са трубачем пође дуж косе. Између размакнутих грана избијали су војници покривени прашином и знојем.
Цео дан је тутњио артиљеријски огањ над косом, по падинама, по јаругама, свугде. Уморан, проређени батаљон повучен је на одмор у дубоку јаругу крај бригаднога штаба. Чете су склопљене, команде опет уведене.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пењемо се у мреже (радије бих наставио још мало пешице, иако сам уморан, али ми је досадно што би Н. то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да
Доживљујем једну малу панику. Уморан још од јучерашњег дана и ноћашњег учешћа на свадби код Банфоре, подлежем трупкању камиона и топлоти ваздуха.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
И ко зна још откад! После, ја сам био сувише уморан и тужан, сувише огуглао, да бих тражио и како да улепшам свој положај у Сикасоу.
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село,
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро.
Зеленило и шумарак су почињали одмах иза колибе; испред ње чуо се шум воде. И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту. Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили.
Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ: Станоје ће, уморан, с пута дома доспијети... А онде ће се до лудила збунити: јер је неће на дому застати. ХАСАН: Кога? ЋЕРИМ: Њу...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А уз то си мамуран — додаје Мишић. — Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан.
— Ја то због тебе питам. Видим, нешто много цупкаш ногом — дира га Лука. — Био сам уморан, те ми то и није падало на памет... После подне, кад је воз кренуо, заспао сам одмах.
— Ево, ви се без разлога узбуђујете... Вероваћете кад вам кажем да сам уморан... — Али то вам није ништа сметало да чекате на ред, кад вам друг изиђе. — У заблуди сте...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јаши! Најбоље се, болан, чојек море на голу коњу одморити кад је зорли уморан. Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.
(Без датума) XЛИИ КОМЕДИЈА ЉУБАВИ Уморан сам, драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми пада Несвестица пуна и среће и јада, Кô пијанство после
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не бива друкче! 'Ајде, бога ти, господине Милисаве! МИЛИСАВ (оде). XXИ КАПЕТАН, ЖИКА КАПЕТАН (седне уморан на столицу и хукће): Па шта сад, господин-Жико, по богу брате; шта ми саветујеш сад да чиним?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. Она никад није то могла да поднесе. Кад год би дошла, увек би задрхтала.
Сада ће доћи! А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. И, увек, чекала би га.
Ћипико, Иво - Пауци
— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем. У памети сине му и кућа и дијете и Божица ... Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна. А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.
Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он. —Спава, уморан је. Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. — Нијесам... Само сам прижеднио.
Иво прихвати и наточи. Уто је старица средила постељу. Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. —Бићеш уморан? Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије.
Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће. Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће. Бесвјесно пратијаше их издаље.
Он пође к мору. У његовој близини увијек налази, утјехе. Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај... Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора. ...
Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо. Уто се и Марија маче и рече: — Они су заборавили да се и сутра ради! Добра вам ноћ!
Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта...
замисливши се часом, настави: — А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива.
— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. На сат по подне иде Иво на објед. Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осећам већ његов дах на свом врату. Окрећем се јер више нисам у стању да се уздржавам. Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар.
После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече. Макарије Лауш је уморан и безвољан. Кесице испод очију су му још модрије него оног дана увече, после битке.
Хуји у даљини Морава, набрекла од вода што су се сјуриле с кишних падина у току задња три дана. Уморан и растројен идем од једног до другог зупца на бедему, нагињем се између њих и гледам доле у урвине којима блуде сенке
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.
Под њом је калифа нежни, уморан од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао
И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам. И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А
1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку поћи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, како би ми било кад би ме неко тако жалио, тако волео, тако чувао; да ми је неког коме бих уморан могао доћи, могао узети му руку и метнути је на своје чело, да ми се охлади, умири.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лако је њима кад имају крила. Хтео сам још да ти покажем план за једну малу драму у стиховима. — Уморан сам данас, Павле, не замери ми... А сем тога, ту је матура, ко зна каква нас тамо драма чека, — смеје се Бранко.
На неким местима виде се јаке широке даске пребачене између обале и дереглија. Обала је пуста. Свет је уморан, а прилично је и захладнело. Само се од времена на време јави на оним даскама неки кратак и грациозан акт живота.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
доћи да му у длан гледи и да му пут покаже, која ће му потом мати бити; но ова га надежда засад изневери, и он, уморан будући, пође тражити какву сен, док припека сунца прође.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Управо одговорићу али не на прво, друго, треће... Већ просто: пошто три дана нисам ништа јео, пошто сам уморан и малаксао, пошто немам ни материјал за писање, то молим команданта за извињење што ми је овом приликом немогућно дати
Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан? — оте ми се, али сам одмах увидео како сам бесмислено питање поставио. — Па...
Мало после врати се. — Потпоручник Јовча — исприча нам он — из неког пешачког пука, онако уморан легао поред ограде и заспао. А лађа малопре кратким звуком објавила полазак.
Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ударом огромне љубави пробих прозор на зиду у правцу ње; и уморан се насмеших на дом јој убави - Растко, колико је светла та линија од тебе сад до ње!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јурили су је облаци и надлетале птице, ужасавали врхови високих планина, а путу никад краја. Ој, како је уморан био 3рачак! — Ко зна постоји ли још увек твој Цвет! — рече 3рачак. — Зар не видиш да је свуда око нас само песак?
По појачаном или ослабљеном стиску дечакова загрљаја риба је слутила је ли он уморан или не, жели ли да под морем остане још мало или је већ време да га изнесе на обалу.
Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је силазио. Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага. Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910. УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у подземљу часи Откали од праха угља...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је грошим’ и дукатим’; чело главе воду изведоше, око воде клупе поградише, посадише ружу с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за душицу лијепе ђевојке.
“ Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан, па он заспа као јагње лудо; ал’ не спава беже Али-беже, већ говори својој вјерној љуби: „Чу ли мене, моја вјерна љубо!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође Христос до тога градића Сихара. Уморан бијаше с далека пута путујући му, те седе на бунару мало отпочинути. Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.