Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је глену, ао јада! Препаде се она млада, Виде око укочено, Силном тугом уморено, Беше у њем' и сијање, Ма ко стражње то тињање, Како око јадно сјаје Када тело душу даје.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Знаћеш и вам' што је урадио!“ Како море иза страшне буре, присуствијем духа остављено, уморено силнијем напрегом прескачући природну границу, утруђено истегне се лећи у пјешчану своју колијевку, тако исто моја