Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да ми је измислити казну која би му душу убила!... И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је он дјеловао. Никад није престајао, никад се уморио. Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ноге су му биле као дрвене и он је, сваки час, ударао песницама у своју чизму. Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу.
Коњи су се били узнемирили, падали у воду. Жене су врискале. Деца плакала. Трифун, на коњу, уморио се грдно, а прешао, тек кад је мрак почео да пада.
Официри су пратили те девојке, као што голубови прате голубицу. Њихов отац би, кад би се уморио, сео, скинуо перику, али не би одлазио са бала, све док не сване.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, зашто ме још у клици Неси, Боже, уморио? Зашто си ми немилосно Бела дана отворио И показâ још сувише Свако чудо и милину, Те с' отео тић лудани, Брзо
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако су се боли од јутра до мрклог мрака, од мрака па до бијела дана и тако три дана застопце, Док се Дивоња није уморио и пао са Драгог Камена, те се сав распрштао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
села, гај до гаја, зелени брежуљци, наша школа, осамљена, бијела, док је гледам, путник успорио, нешто ми се брзо уморио. Гле пашњака, познати дјечаци, сложна чета под гором стасала, колико им слава иде широм, не би гица репом опасала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као право чудо. — Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био сам и ја родољубив песник! Сад сам уморан. Пут ме је уморио, и ова јела, из којих цури уље. А ова звона, која зазвоне чим падне вече, лупају ме у груди.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров. Глупи те уморио лов По пољу и по добу. И све док живи у дубу Безгласни тихи црв Нека се и твоја крв Повуче у мук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице. И тек после, кад се уплашио, уморио или постидео, одједном је умукао и престао да је туче, па се пијано сручио на кревет, а она, као освешћена изненадним
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тек кад сам се уморио, задуго стојећи крај прозора, ја се понова испружих преко целог седишта и покушах да читам. Али сам брзо одбацио
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме! Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. — Вала, побро, па и нисам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити.
Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити.
Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну. Лија оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто гдје су оставили забодене ноже.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никад се не бих уморио слушајући га како рецитује грчке и латинске стихове, иако их нисам разумео. Са нарочитим уживањем слушао бих и
Ћипико, Иво - Приповетке
Мали Марко живо се уморио. Није био вичан таквој радњи. И Цвета се преламала износећи воду. Кад су изашли из конобе, још је дан био мутан, али
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Облачан, влажан, тежак дан. Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа, иако је љето. Стевица се задихао и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас
— Аман, доста је! Помагајте, људи! — Ама, није доста, Асан-беже. Шта је теби вечерас? Е, кад си се уморио, узми ту серџаду из теркија и простри је, па се мало одмори. Прострије он серџаду и поче да сједа.
Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право.
Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он изјави Роксанди да се уморио, замоли је да седну мало, и — — љубезни моји читатељи, мени је жао што вам не могу повест довршити, јер је баш овде
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А кад би се момак од свирке уморио, стављала му је главу себи у крило, заклањала га слапом косе и чекала да се на притихлим водама језера, као румени
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сали му главу наслонио, аги кида ките на појасу.
“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се турској караули, па се хајдук бјеше уморио, те распучи диван-кабаницу (засјаше се токе на прсима), узе бацат камена с рамена, те Турету далек’ одбацио; но говори
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Небу и земљи и свој твари цар к нама говори! Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај! Који је смрт уморио, свет надборио, бесконачну радост и царство вечно нам, неваљалим обриче!