Употреба речи уморна у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

у Банату; видела сам трговце, мајсторе, па и просте људе где се смеју, па сам и сама била мало храбрија, те сам, онако уморна, лако и мирно ноћ провела. 1874.

После сам чуо како шкрипнуше врата од архимандитове собе, и мати и њена лепа кћи уђоше пажљиво у собу. Мати је, уморна, села на миндерлук, а Стана, као у својој кући, премешташе по асталу на коме беху понамештане разне шарене ситнице,

кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму славуја, онда је узе Милисав за руку: — Јелице, ти си уморна!... — рече јој меким гласом, који је као устрептали звуци меке фрулице до њених ушију допирао. — Седи, Јелице!...

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дај мени ту торбицу! Ја ћу му однети... — Нека, нано, ти си уморна... Однећу му ја... Па, онда... — Шта, чедо? — Рекао ми брале да ти не кажем, одмах. »Хоћу«, вели, »да обрадујем нану.

»Хоћу«, вели, »да обрадујем нану...« — О, бог ми га обрадовао!... Нисам ја, дете, уморна! Та нисам ни осетила кад сам дошла... Ех, баш ти не ваља посао — што ми одмах не каза! Видиш ти њега!...

Ручаћу ја код куће... Душанка ме чека — одговори Миона стојећи и као дворећи сина. — Ти мислиш и ја сам уморна. Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Пресело им, да бог дâ — вели гђа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад — вели уморна од силне праске и већ малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне. Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јадница. Она никад није могла живети у отровној оморини окова и уморна а гладна на изнуреној сиси дојиље своје традиције, пружа већ руке оном нечем великом, свежем и неодољивом што се и у

Црњански, Милош - Сеобе 2

Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила. Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила.

Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли. Петар није такав. Док она издише, уморна, после љубави, у постељи, види њега, како на столу седи, и како се смеје. Као да су врапци.

Упадљиво здрава. Варвара је, целим путем до Токаја, жеднела, од гађења, а од Токаја до Кијева путовала, као никад уморна. Често је повраћала.

Теодосије - ЖИТИЈА

А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз Свету Гору, и видевши га уморна и како се променио у младом лицу, мишљаху да је то због његовога босоногог многог путовања по камену, што му је

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у фотељу уморна): Ух! СПАСОЈЕ: Право кажеш: ух! ВУКИЦА: Не могу да издржим, па то ти је. СПАСОЈЕ: Ни мени није лако, али шта ћеш...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

С дневницима под мишком наставници су већ улазили у разреде. Лица су им изгледала уморна и равнодушна и помало изгубљена, онако како изгледају лица свих наставника пред крај школске године.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве. Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију.

Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни задовољна. Спавала је као и иначе и, у први мах, учини јој се да је збиља била сама.

Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе, трчкање мишева. Тек тада осети да је мрачно у изби и хтеде да викне,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

То је дуго очекивани поклон без радости. Ви сте она уморна дама која полази на летовање као што се одлази на издржавање казне.

Ви сте она уморна дама која се сада вози поред нервозног мужа и потпетицом притиска педалу непостојеће кочнице, а мисли: »Где ли се дело

И оне и корњаче су виделе много шта. Зато су им и једнима и другима лица уморна. Корњаче се опрезно извлаче из својих љуштура и гледају како магистралом звижде најновији модели људске сујете.

Већ ми личиш на олињалу мачку, ветеранку, која је прошла све и свашта, па се најзад вратила у своје двориште, насмрт уморна се вратила пред стару , Шансу', где више нема оног младог света из педесет шесте.

у сумраку режећи својим светлима и отровним парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она уморна реченица-рампа, казана са уздахом пуним досаде: »Ружо, молим вас, припремите купатило за малога...

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. — Па онога мачора!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати.

Цвета беше мртва уморна, али се силом савлађиваше да не заспи. Одједном она чу бâт људских корака који јој се приближаваху, и после разабра

И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема! ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Него дај ми да седим љуцки. (Узме један јастук из кревета.) ЉУБА: Шта ћеш то, мајка? СТАНИЈА: Да седнем, уморна сам ти. ЉУБА: Ама немој, мајка, побогу! То је срамота.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности. У исто време, страшно је поносна на своја познанства с високим гостима и стално

“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности. У исто време, страшно је поносна на своја познанства с високим гостима и стално

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста. Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.

Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак. Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.

— Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу. Одмах потом ста доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.

Госпођица, држим, неће отказати ? — Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела. — Нећете нам, ваљда, покварити Друштво. Има времена и за одмор.

Предахну од уморна хода и загледа се у даљину... Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно

Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати. Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка. НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне.

Знам да ми у косу, по зори руменотамној, туђа, уморна, рука, бледи сумрак просу. А да веселости мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад наиђеш у њега из других села, изгледа ти као да си, после тешка и уморна пута по сунчаној припеци, зашао у хладовито осоје, где ти мирис бучја и жубор поточића душу разгаљује и улева у њу

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ПОНОСНА ПЕСМА Безбројне су очи по твом стасу пале Ко уморна јата на поморску лађу, И, све очаране, за тренутак стале Да на теби одмор и лепоту нађу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна. Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила.

Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки: — Хајде да вечераш, Софке! Донеси, Магдо! Софка јој не одговори.

Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна. Ништа је није дирало.

Али Софка је толико била уморна да ништа од тога није примећивала. Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и

Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати: — Не могу, тато, уморна сам. — Седи, седи, чедо! И седе до ње, али подаље.

Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла И меким крилом, тугом срце такла; Опет је душа уморна, А с груди Терет се није сишао. Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари.

рик Огромним цирком; а када се јавим, Главу у моје спуштао би крило, Без страха, али с пријатељством прâвим. Уморна, кад треба заклопити око, Легала сам увек на његове груди И слушала како, к’о море широко, Љуља ме нежност једне

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој.

Види човјек, е њу никакве бриге не море, а опет жао му је будити, јер видјеше да је уморна, пак се врну да леже, рекавши наглас: „Е фала Богу!“ „Тата!“ шапну нечији глас.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Научило то да људе обрлаћује, па више верујеш њему, него и својим рођеним очима! (Уморна, уплакана, неуредна, држећи у руци џемпер који се вуче по поду, улази Јагода.) ЦМИЉА: А, ево наше удаваче!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА ПЕСКУ 53 ПРАЗНИНА 54 НА ДРУМУ 55 ЧАС 56 У ЧАРОЛИЈИ 57 НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ 58 СА УСПОМЕНОМ

Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка. УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста. И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима. У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи сан,

без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од нечега. Слушала је дику под леђима, и било је страх и од дуката и од њега побеснелог и први пут јаког.

Свршено је с преровском идилом. И заблудама. — Хоћеш ли да доручкујеш? — Симка одшкрину врата. — Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу. — Лепо је... Нећу да једем. Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга

косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

путем у веселу ходу, Стигли смо, усхићени, до једног бунара; И наднесмо се над мирну и тиху воду Извора што гаси жеђ уморна овчара.

Стазама старим, и душом и кроком, Времена прођох и простора миле; И погружена у болу дубоком Стигох уморна дому под окриље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

После је стигла претходница и утврдила се. Од вечери до јутра провела је мртва уморна дивизија у најстрожијој приправности.

Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на њихова стара и уморна лица.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу.

Пантовац одмах извади пљоску и натеже. — Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици.

да опет мало пијемо... Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава... Видиш како он лепо са њим! ... Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго...

Ћипико, Иво - Приповетке

Није знала шта да ради: би ли причекала или да се јави комшији? И онако, у двоумици, уморна седе под мурву. Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи.

Кад одмакоше од границе, породица, уморна од пута и узбуђења, сустаде; устави се да отпочине. Осјетише се сигурни између кланаца и кршева, у земљи гдје одувијек

из оближњих винограда допиру до њега раскидани тежачки гласови и јасни звуци мотике што цикне о шкрапу или о плочу, и уморна, безнадна радничка пјесма, чежњива за нечим недостиживим. Али Дангуби је свеједно плаче ли се или се смије цио свијет.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА (узме шешир): Не брините, јавићу већ! (Одлази.) XВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (седа уморна на канабе): Ох, боже, не смем чисто ни да кажем; а знаш ли ти шта то значи кад се тражи цилиндер? ДАРА: Не знам!

ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења, у столицу.

ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде). ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

захваћен унутарњим покретом: „Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве. Тада се она исправљала, стегнута у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију.

Краков, Станислав - КРИЛА

– Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме. Руке су биле троме и нису отресале прашину са чакшира и леђа.

Клокотали су митраљези. Они горе у зраку нису чули јаук зрна која се расипала и лутала, да се доцније уморна у завијеном луку поврате на земљу. Грмеле су и цеви топовске. У зраку се апарати раставили.

Псовали су љутито, јер им је низ уморна плећа под сукненим оделом цурио зној, а тешки ранци су резали рамена. Најзад су за косом попадали од умора.

Лутали су дуго и Ивона је задовољно слушала тешко дисање Душково. Она није била уморна и њене су груди весело дрхтале. Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

за тебе будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости.

Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ти си тако хтела. Гледаћеш из кута, уморна и свела, Завијена у грех и порочну таму, Не оплакуј тада своју болну драму. Свакидашња прича... Ти си тако хтела.

Ћипико, Иво - Пауци

Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица. Он попође и закрене тијесном уличицом.

Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. На тежаке пазио је брат му Марко.

Жива работа бјеше овладала њиме. К'о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота... Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши.

— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. — Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије. Цили дан примећала сам камење...

И сада када их се ситим, липо им чујем глас... Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах... И онда нисам господарица од свога живота.. Ма пустите! Стид ме ја!

хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна. Очи су ми пуне труња, застајем да их обришем, али кад сам смакла длан са њих, он је већ био нестао са места где сам

Била је ноћ. Она је уморна лежала преко мојих голих груди и жудно удисала ваздух док јој је срце тамбарало као галопирајући вранац.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

вале поточић броји, Сливена од хладног туча Ниоба очајна стоји, Са беспомоћном тугом руке је клонуле свила На своја уморна крила.

већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо, дудово грање уморна живина леже. И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу.

Она је журила нагло кроз трње и густу честу Док мртва уморна стиже у забран скровитим месту, Где кравар требаше доћи. Но њега не беше тамо.

!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи. Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх јој силније букну.

И она, уморна тешко, сад к небу подиже руке, А ветар, у томе часу, пронесе потмуле звуке, Налик на звуке звона. Олуја страшна се

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима. Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију).

Страх, страх, да се излуди! И тако сваког дана и сваке ноћи. И једнако, увек, све веће, све страшније... Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.) Не знам да ли сам и ово до сад могла и знала како треба да ти кажем.

Прибери се. Одмори. (Хвата је за руку.) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене.

ТАШАНА (клечећи): Дедо! Дедо! МИРОН То? Ово?! ТАШАНА Саслушај... Уморна сам, болна. МИРОН (показујући на њену собу): Иди тамо! ТАШАНА (вукући се одлази). МИРОН (сам): То?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Чекајте, да ја још оно моје довршим. Возимо се, возимо, а она ретко да реч проговори. Дрема, види се да је увек уморна. Али ће сутра опет поранити.

Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце. Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло!

Носи сат покојног господара у џепу ди су јој и стакла за очи; и кад је уморна, тек видиш да је извадила и сат и стакла и не зна које ће на нос да метне... Ал' што кажеш, сече!

Загледа се у своје руке: малчице дрхћу. „Остарела сам, све ме боли, кашљуцам, за машином сам некада тако уморна да мислим пашћу по патосу и заспати...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У понеког тек клоне уморна глава на колено... И тако — до зоре. Војници су сутрадан устајали са великим напором. Ћутљиви и мрзовољни, товарили

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Али, где живи он од неколико љубазних речи Као од мало зрна лана; У пролеће му се душа дрветима лечи, У јесен је већ уморна и онда је сама.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога студенца напој. Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје.

Да од уморна се путовања и марва уједно с људма на миру у суху поотпочине и на ноћишту прележи. Тако ето да је и учитељској беседи:

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности