Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) видела се пределом развиде, над образом склада од несклада, па се сенче, кратковеки виде, модрим сјајем уморних планина. Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пламте равни порфирним покровцем. Девојачки замирише роба.
(Зането радан дактило-трохеј расклапа разбој, празни колица уморних дана.) - Негде нас одвеј, пахуљо шумна, врати нам лица. Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила. Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи, Један сан што се чини да је јава.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А крај њих ћутећки бленусмо у ништа Нас три млада старца увелих образа, Као укинути цветови с гробишта, Уморних погледа, тупих, без израза. ...Кад укрочи она, гиздава и горда, У црвену руху, са црвеним штитом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Доле на реци у општинској судници застао је гомилу уморних и изнемоглих Бавараца. Поклао их за тили часак као јагњад, па свикао жене из села, те их брзо затрпали по потоцима.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких редова. А по улици се још ваљале коре, крпе и стаклад разбијених боца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на филозофском факултету Универзитета у Бечу и определио се тиме за професорски позив, не беше никога више да из уморних руку наше мајке прими то имање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су већ дизали шаторе, сламу су палили. Ордонанси су јурили на све стране. Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна спрема. Однекуд навалили и ројеви мува... Возари приводили запреге.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пустили бисмо једра на океан тискан плаво, О дрхтали бисмо дрхтали здраво У азуру уморних безмерно старих сводова. Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где,
Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана... Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња... Све их је мање и мање.