Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код њега су се одржали динарски обичаји и схватања, народне умотворине и живот у задругама. Овде се такође јављају, особито код Срба, и посебне црте балканских особина, које су последица
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин, Задар 1861. Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У свим народима и литературама фолклор се, по својој природи, најпре обраћа најмлађима. Народне умотворине блиске су деци можда и због тога што су она подмладак племена, посебно пријемчив за његова најранија и најдубља
она подмладак племена, посебно пријемчив за његова најранија и најдубља духовна искуства: без предавања млађима те би умотворине изгубиле нешто од смисла свог постојања. Дух племена управо се у детињству завештава будућности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, поред тога, он је био први међу православним Србима који су почели прикупљати народне умотворине. 1787. изишла је у Бечу његова књига Причте илити по прóстому пословице тъмже сентенціе илити ръчéнïя.
и примењује идеје свога учитеља на народни живот; на тридесет година пре Вука Караџића он почиње прикупљати народне умотворине; уз Јована Рајића он покушава да дâ слику историјскога живота српског народа и да му на основу славне прошлости улије
« Вук Караџић напада »вишу класу«, вели да су »умотворине нашијех ученијех људи такове да им се свак ко их позна мора смијати и жалити народ што нема према себи ученијих
Тога ради су нам за народну књижевност од велике потребе и од неисказане користи народне пјесме и друге народне умотворине.
Народне су умотворине сјеме: из тога сјемена треба да нам никне књижевност; то ће само бити права књижевност...« Песници и драматичари
« Он ће да прикупља народне умотворине »док се нијесу просвјештенијем и новим модама загушиле и искоријениле«. Том приликом Караџић чини и ову значајну
Караџићеве збирке народних песама немају само књижевни и научни значај но и национални. Прикупљајући народне умотворине и описујући народни живот у готово свим српским покрајинама, без обзира на политичке и верске поделе, он је Србима дао
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Објављена први пут у зборнику Српске академије наука: Српске народне умотворине, књ. И, уредио и научно обрадио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927. 15.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине народа нашега.
људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога народнога језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине нрода нашега.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
године објавио у изврсној Мишићевој библиотеци „Орфеј“ под насловом Од злата јабука.15 Умотворине су овде размештене по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича, пословице и изреке,
Језик се овде не одваја од народа, који воли – како нам о томе сведоче многе његове умотворине – да твори језичке облике и каткада осетно ужива у самој тој обликотворној делатности.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Према једноме мишљењу, које заступа већина, епске песме, као и све друге народне умотворине, створио је сам народ. Према другоме мишљењу, епске песме је створила господска класа у епохи феудализма, а од ње их