Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!... Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина!
Је л’ те, пријатељу? Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати...
„Од глади?... Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат. А уствари није тако било.
главом: „Не могу му ништа — рекоше — он је проклет; с њега најпре мора све комад по комад отпадати, па ће тек онда умрети“. И, заиста, рак му је прогризао све тело од којега је отпадало парче по парче трулежи, и тако је, грешник, издахнуо...
— Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да ће ко умрети. А гди се људи рађају а не умиру? Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали.
” Наравоученије Ником није мило умрети, ако ће како бедно живити. Далматинци знаду различне веселе преповетчице сврх ове материје.
” Јошт једну, пак нећу више. Један старац све би говорио да би оном добро платио ко би му казао како може умрети. Нађе се добар човек који му се обешта казати и без плаће.
„Волим“ — одговори јагње — „боговом жертва бити, него твојим кровожаждуштим чељустима храна”. Наравоученије Умрети, мало пре или после, сви морамо; али кад је ко принужден пре времена живот оставити, барем нек се стара како ће се с
остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година. Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
томе ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети. Зато сам наумио да вам овде напишем: яже видюхъ дюихъ и отцы наши повюдаша ми.
Не криј се, не бој се, тврда је вера, пре ћу ја умрети него ви. Ова два брата не знам, али тебе познајем, и сад знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на ваша писма
да га разбије, па кога кнеза близо Хаџи-бегова шанца не застане и сву његову војску у гомили, тај ће кнез на мукама умрети; а који се војник не нађе у својој војсци, тај ће војник пред његовом кућом на колу бити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... — Ја ћу трпети! — И траже да одаш дружину и јатаке... — Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... — Хајдук је као запета пушка!...
— Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко? Она се запламти у лицу. Волела је умрети него изговорити име Лазарево.
Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда! Па ја нећу умрети!... Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!... Ћути, срамота је!... Па баш и да умрем, па шта!
Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! — Онда је добро те понех. — А... надао си се! Стару човеку се вазда треба надати!...
Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе... — Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!...
— Станојло! — Чујем, војводо!... — одговори Суреп. — Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. — Добро, војводо. — Да идеш у Сремску Митровицу. — Добро. — Нама треба барута.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КРИЛА Летети, летети, летети високо, Незнаном простору као старом другу, Витлати се као омађијан соко, И умрети, сјајан, у сунчаном кругу. Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила!
И горчину једне сузе убрисане? ПЕСМЕ СРЦА Нестати у нечем које срце воле, Умрети у нечем бесмртном! Свог мача Бацити пред ноге неке моћи холе Што је и од руке херојеве јача.
Али немој престати него лажи и даље, лажи непрестано, лажи увек. И он ће умрети само од те једне помисли: зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.
Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи. Јер је Зохра свирепа и не би јој више на обалу слала свако вече другог човека.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети. Али ово!... Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!
што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показује Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му се чини сад ће умрети.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу па да се овако домаћинство подигне!
— Е, па нека озебем! — Е, ал’ можете се и разболети! — Е, браним ја, па нека се разболем! — Е, ал’ можете онда и умрети! — Па нека умрем... има, фала богу, ко ће ме жалити. Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.
? А из друге баште се зачу најпре тамбура, а затим и песма: Еј, да је мени лећи па умрети, Ал’ да ми је смрти не видети; Да ја видим ко ће ме жалити?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Међутим је Мица Марка подбола да против Алке подигне процес. Она мора умрети, ако удовољства не добије. И Рогозић, на перу снажан а спрам воље женине слаб муж, приволи се да против рођене сестре
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни без миловања; да ће сигурно умрети од туге и исцрпљености. „Господе, — пи сала је — зашто си ме ставио на оваке жестоке, грозне муке? Зашто си ме убио?
на миру, недиран, он је веровао да је онај његов злочин остао његова најдубља тајна са којом ће он једнога дана и умрети.
мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.“ А у купеу ужасна запара.
Африка
нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.
Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ту је дакле био стигао на свом путу у Росију? Ту ће му се дакле решити судбина, ових дана? Ту ће дакле умрети, кад га буде пронашла Бургваха?
Све се то опет завршава у несрећи! Није требало поћи! Требало је, тамо, на Церу и у Црној Бари, умрети. Исту ту пролазност и бесмисленост налазио је и у ситницама свог живота. У свакидашњим успоменама стварности.
Нада се умрети, стојећи, са сабљом у руци, не погнув главу. Неће се уплашити смрти, као што се бабе плаше у мраку. Старији францескан,
Постићи ће своје желаније, торжествено! Биће примљени у росијску армију! Добиће по један чин више! Неки ће умрети као грофови и књази. Па и они, који у Аустрији остану, ако се притаје и буду мудри као змије, завршиће лепо.
ако буде и погинуо, погинуће на неком славном, коњичком, јуришу – којима се Руси беху прочули у то време – а неће умрети, ружно, остарео, крезуб, усранко, као што ће се десити купецима и терговцима, и синдикусима, у Руми, Митровици, и
Исаковичи ће умрети, сви, лепо. При тој помисли, Исакович би, кад би одмарали коње, крај кола, у трави, задовољно, спокојно, заспао.
Он је удов, каже, за њим не остаје, да проси, нико. Не жали умрети. А нашао би још деветорицу, у Енгелбирти, за ту авантуру.
Павле није ни слутио да ће му жена умрети. Она је, међутим, од првог тренутка, кад јој се то деси, наслутила да је то крај, и да јој иде смрт.
Патио је од болести, која се тада звала загуш. Видео је да мора умрети, остарео, онемоћао, а неће никад угледати Росију.
Варвара се била приљубила уз мужа, док је страховала да ће побацити и умрети од побачаја. Сад, кад је била опет снажна, здрава, опет је подругљиво посматрала мужа, као неког ћурана.
Теодосије - ЖИТИЈА
Десница господња сатвори силу, десница господња подиже ме и ојача ме против вас. Нећу ја од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном, него ћу, напротив, жив бити у Богу, спасу мојему Исусу Христу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети дивном смрћу и бити опеван у песмама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па докле ћеш тако живити? — Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. — Па већ и твој Пера скоро ће те заменути.
— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити. Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати.
Заподену разговор. — Знате, Херр вон Кирић, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети. Да је видите, не бисте је познали.
Њих двојица сами у соби. Почну се разговарати: — Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам? Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов.
— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо. Кад умремо, свему је крај. — Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. — Ни ја, — рече одрешито Кречар.
— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто. Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. — Ви сте баш луди!
— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети. Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам. Шта ћеш више?
Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот. Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. И Шамикине очи сузне. Продужи.
Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. — А знаш ли ти да си болесна? — Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла.
Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети. Читао је новине, „Тхеатерзеітунг”, „Дамензеітунг”, друго ништа. Цорпус јуріс, то тек по имену познаје!
) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута егзекуција (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак и да ће у овом рату умрети. Нагло је мењао расположење и ћуд, тих дана.
Оматорео сасвим, почео је ипак, после два дана спавања, да чкиљи за сељанкама, крај све туге у души. Мислећи да ће умрети, беше се разнежио, али је коње ударао песницом. Није се уопште бријао и лице му зато би мирније, скоро благог израза.
годинама за његов живот и бојећи се да га не убију, она се, грозећи се тога, била навикла да мисли како ће он умрети, или како ће га једнога дана вратити кући крвавог, тим пре што је и он увек то говорио.
Нити је могла да се за њих брине, нити су је о томе питали. Знајући већ да ће умрети, она их је остављала са осећајем немоћи да их задржи крај себе, као и све друго што су јој, на једно кратко време,
Док му је снаха умирала, Аранђел Исакович труцкао се путем, у свом интову, уверен да ће она и умрети. Лекари му беху већ давно рекли да немају наде, јер су обојица били уверени да је она сама покушала да се отресе
Били су убеђени да ће му снаха умрети. Аранђел Исакович био је уверен, и у то, да о разводу брака не може бити ни речи и да нема тога попа, ни патријарха,
Загледан у њене очи, почео је чак да мирно мисли и о томе да она може умрети. Тим више што му се доживотна веза са њом и сад још чинила права лудост.
Као неку драгану, хтео је, пре свега, да је добро плати, тим пре што је ускоро и тако могла умрети. Уосталом, при самој помисли да је одбије, она се дизала пред њим, страшна као нека вештица, претећи, тако да му је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се сматра да трудница не сме да ломи дрво па да га онда остави несломљено, јер ће јој порођај бити тако тежак да може умрети.
У бољевачком срезу верују: ако змија пређе пут трудници, да ће јој дете које роди брзо умрети. А ако гледа када убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија“.
Најчешће се сматра, ако трудница види мртваца, да ће родити мртво дете или ће јој оно убрзо по рођењу умрети. Многобројни извештачи, етнографи и етнолози спомињу ублажену, мање драстичну последицу кршења овог табуа, а то је да
Веома је распрострањено веровање да трудница не сме да вади зубе јер јој дете може умрети, односно (блажа варијанта) патиће од зубобоље кад одрасте или ће му се свађати сватови.
) Такође, верује се да не ваља да се дете роди на Ускрс. „Ако се дете роди на Васкрс, држи се да ће му скоро умрети отац и мајка“, пише Милићевић.
Кад жена роди слабо, болешљиво дете, па се уплаши да ће умрети, она му онда прелије преко главе унакрст неколико капи воде освећене на Богојављење.
Током прве три ноћи од рођења суђенице одређују детету колико ће и како живети, као и то када ће и како умрети. О њиховом суђењу, које се увек неизбежно испуњава, постоје многобројне приче у нашем народу.
Првих четрдесет дана дечја глава окренута је ка истоку, а никако не сме да буде окренута ка западу јер дете може умрети.
У многим крајевима такође се верује да не ваља празну колевку љуљати, иначе ће се дете или разболети или умрети, а може да се деси и то да се више деца не рађају.
„Не ваља се“ да дететове пелене остану празне (док се, на пример, купа) јер се тиме слути да ће дете умрети, а може и какав демон да искористи ову неопрезност родитеља па да се у њих усели.
“ На Груди се верује да ако се прекрши ова забрана, онда ће дете умрети.⁷⁶ До годину дана не ваља, верује се у Метохији, шишати дете, али се не каже зашто.
), да ће му нпр. „умрети мајка“, да „више неће да расте“, „да се неће удати“ итд., али с обзиром да не постоји ни логичка нити искуствена веза
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе који су на смрт љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Мислила је да никада неће доживети те страшне године, да ће умрети млада као Фани под плинском светлошћу. Како су се звали сви они филмови?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Како море, ти то говориш? ЖЕНА: А како ти са мном поступаш? „Господична, молим за један пољубац; ја ћу умрети, ако вас не пољубим,“ а сад, кад га жена љуби, а он се туђи. Срам да те буде! МУЖ: Знаш ли ти да сам ја муж у кући?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је имао несумњив оригиналан песнички таленат, извесне његове песме (као: ?, Кад млидија̓ умрети, Туга и опомена) показују и нежну песничку душу и самосталан песнички дар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) 235 (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) 236 МОЈЕ СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У
ОД КАРЛОВАЦА 566 МИЛЕТА 574 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 695 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 696 УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА 697 (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) 699 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 706 ТУГА И ОПОМЕНА 707 ПРЕВОДИ 712 ДЕ СТАНАК МОЈ 713 ЗАПИСИ 714 (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ
9/1. 1845. КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада, Зелено га више ја никада Видет нећу.
Ма опет сваки унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.
Живота мога да обасја дане, Плетући златне у њи своје венце, Ил' моје сунце одонуд донети, Размрскан падом илити умрети.
Грдне су и спопануле ране, Ал' се јоште силовито бране; Сваки види, мора се умрети, Ал' и браћу оће да освети. Јоште гледни старца Милутина: Грдне ране допао старина, Лева му је саломљена рука,
Мома слушат оста. — — — — — — — — — — — — — — — — (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) Лишће жути веће по дрвећу, Лишће жуто веће доле пада, Зелена га више ја никада Видет нећу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га,
Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
Најпосле јој човек рече: — Ако ти кажем ја ћу одмах умрети. Она опет, ни за то не марећи, једнако навали, говорећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући.
кућу, па каже жени: — Ево сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА (диже га): Молим, господине, устајте! АЛЕКСА: Не, овде допустите ми код ногу ваши умрети или рјешителни глас чути.
АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим. Но засада доста, ево ми бединтера. 9.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада. Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну, што ме мучи и душу ми мори!
Све сам сада каз'о сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу”. 6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Објава истине и њено уништење, иду заједно. Зашто је тако? Треба умрети у истини. Јер умирање је истина. Ко је тај што говори неистином? Да ли је и он једно Ја, налик на моје?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда су осуђеног везали... Лака дрхтавица је обузела војнике пред страшним призором што ће насилно умрети један човек... Пушке су праснуле, језиви јаук је запарао ваздух, лица људи се грчила. Још један плотун.
— А бога ти! — Болничари га већ ставили међу мртве, јер кажу и тако ће умрети. НАША ЗЕМЉА ЈЕ СЛОБОДНА Гледајући са оне висине, нигде се није могао видети непријатељски војник...
— Види га сад! — љутну се Милутин. Затим поче живо: — Е, молим лепо. Ти кажеш, сви ћемо умрети. И ти ћеш умрети. Је ли тако?...
— Види га сад! — љутну се Милутин. Затим поче живо: — Е, молим лепо. Ти кажеш, сви ћемо умрети. И ти ћеш умрети. Је ли тако?...
— Кога бре? — Молим, ти ћеш и онако умрети, па зашто да се мучиш?! - говорио је Милутин ликујући. Милан из прве батерије засмеја се гласно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем. Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго...
Шта је ово ?... Докле ће да траје ?... Или да није смрт?.... Ах, кад би то било!... — И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу ?... Ето, један удар... капља и готово! А Гојко се мучио много:... Уф!... Гле, лакше ми је... добро је...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
мој отац дошао, године 1908, са села, да се оперише у Темишвару, и, кад је одустао од тога, рекао ми је да зна да ће умрети, али да то треба да кријем од своје матере. Да она не дозна. Вели, неће да је узнемирава. Треба умети умрети.
Да она не дозна. Вели, неће да је узнемирава. Треба умети умрети. Извињавао се и мени што ми бриге ствара, сад, кад сам почео да учим грчки. Вели, то је тешко, зна.
Никад веселијег, луђег, снажнијег кола није било. Да би човек био сретан у животу, треба умрети рано. Међутим, било је нешто што је мене, из Београда, у Париз, и отерало.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту. Мени је стотину година, и живео сам без тога...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Нека воли и њега... није вајде... кад већ тако она хоће«. Али само нека не остави њу, своје мало маче, јер ће умрети без њене љубави. А тета све веселија и према Коси све немарнија... Управо, тако се детету чини.
Снаша Јула се разболе тога дана, дозва Кају и рече јој: »Још ако сад несрећом дође неожењен, онда знај да ћу умрети«. Каја је ћутала и уздисала. — Ах, што не причекасмо бар за један месец! После два месеца дође у А... нови капетан.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети. Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.
« Само да се почне, па би ти видео! Шта жив човек не може, само кад хоће. Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам. Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. — Да помогнем, џанум, ама како? — Ево како.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, умрети тако: без писка, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно, ко мирис увенулог цвета, И живот и дуго очајање
Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети. Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нећу умрети у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и
И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети? ТРЕПЕРЕЊА По који пут то дрвеће листа Новом надом или новим сном, И пролеће што у помпи блиста С варком среће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Једна (је) смрт, а сто узрока. — Живи кадгод, а мртвац никад. — Мука живети, а жао умрети. — Свакоме злу смрт је лек. — Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.” | Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.” Она опет ни за то не марећи једнако навали говорећи да друкчије не може бити него да јој каже. У том дођу кући.
пред кућу па каже жени: „Ево сад ћу лећи у сандук па да ти кажем за што сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.
тако није твој него мој, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: „Човече, ако не ће бити мој предњак, ја ћу умрети.“ „Па умри“, одговори јој човек, „један пут нек је и моја старија.“ Жена легне пак се начини да је умрла.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
смерти боји, у горем страху ваља да живи него зец, и ништа да не чини него да се плаши, зашто се сваки божји дан умрети може.” П[ралат]: „Карисиме, ти или си луд или си прави светац, тако мислећи.
— храна препјатствије — препрека преподобан — свети, праведан пресловит — славан, чувен преставити се — умрети престављеније — смрт претположити — напред ставити претпочитавари — више ценити, претпостављати претпријатије —
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је његова рука, али баш од те руке није могао да побегне, њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки, крв је линула, у мраку су светлеле велике
— Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку. — Човек који се понеки пут не напије није човек.
Ни шљиву да откину... А ја нећу умрети без унучића.“ Жури и у себи прети свекру. Он је виновник несреће која ће погибијом села да се сврши. Толу ће првог.
Она одмахује главом. — Још ти мене не знаш — душник му се завеза у чвор. Неко га тупим коље. Зна да ће она умрети. Пред смрт се истина говори. Он ће још више волети Адама. И њу. Биће Ти лакше пред Богом. Опростиће ти грехе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
а затим у остарелог и пребогатог Мајор-Мишу који ће, готово век после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана је још једнако опстајала у улици која се више није звала Дуга него Дунавска, па
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
76 XXXИX НА ЛИПАРУ 77 XЛ 79 XЛИ КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ 83 XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА 85 XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! 90 XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ 93 XЛВ ОТАЦ И СИН 95 XЛВИ
застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!
Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.
Ђ. Јакшић XЛИ КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада; Зеленога више ја никада Видет' нећу!
о, умрети тако! без писке, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно к'о мирис увенулог цвета; И живот и дуго очајање
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама.
Шта сваки дан читамо? Шта пишу патриотски песници што из далека друге туткају у смрт? Пишу: да су они хтели умрети, да онима ништа слађе није било него умрети. Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи?
Пишу: да су они хтели умрети, да онима ништа слађе није било него умрети. Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи?
Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите? Шта је вама, зар не видите да ћу умрети; готов сам, још до јесени, шта ћете после?
Упамти татину слику, добро је упамти. Јер, ево, мало, још мало, па ме више никад нећеш видети. Ја ћу умрети, болестан сам, страшно болестан, труо, овде ме боли и овде и овде, ево готов сам, готов сам.
ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза.
— Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза. — То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш. Ми ћемо ти умрети ... обоје ћемо ти умрети. А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити.
— То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш. Ми ћемо ти умрети ... обоје ћемо ти умрети. А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити.
— То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш. Ми ћемо ти умрети ... обоје ћемо ти умрети. А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити.
Воици, Монѕіеур! Ентрез, Монѕиеур!) Да се човек истопи! Но како ја тамо (иако господин — Монѕіеур) могу једнога дана умрети, то овим целокупно своје, како кретно, тако и некретно имање, завештавам сиротињи.
“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде. Повучем га ја за руку: „’Ајдемо, велим, гос’ Илија, да сиђемо доле у кафану, да одиграмо једну партију
Па после, кад завршим, ћаскаћемо колико ти драго о томе: је ли боље овако или онако, умрети рано или живети дуго. Не могу да кажем: рањава ме ова успомена, тешко ми је да је обнављам, јер не волим много да се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било? — Ништа.
— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. — Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.
Најпосле јој човек рече: — Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети. Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говопећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући.
кућу, па каже жени: — Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.
„није твој, него мој“, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: — Човече, ако неће бити мој предњак, ја ћу умрети. — Па умри, — одговори јој човек — једанпут нек је и моја старија. Жена легне, па се начини да је умрла.
— обућар потура — турска пара поћелица — женска капа прео — преко пресекати — испљускати преставити се — умрети претљи — дебљи преша — хитња, журба призајмити — потерати пријеђељак — преграда, одељак пријену — приону
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене
А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад није био у стању да на мене
Рекла је и то да је отац, када смо се пре годину дана растали на пристаништу, имао осећање да ће брзо умрети и да ме више неће видети. Тек тада сам разумео оне сузе које сам први пут у животу видео на његовом лицу.
Она је данас још сиромашнија и не би требало да буде богатог човека у Сједињеним Државама који ће умрети, а да ништа не завешта ”Џонс Хопкинсу”, пионирском Универзитету Сједињених Држава.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Примићу, ал' кад умрете и ви и отац. ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. ЖИВКА: Не би баш била велика штета. ЧЕДА: Па не би за вас, могли би још ви да наследите и моје осигурање.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1890. ИИ БАБА ЈУЛИ-ПОСКУРАЧИ (кад мишљах да ћу умрети) Баба Јуло, нећу свећу, Знам ја куд је пут; Ето видиш: нисам збуњен, Па ни забринут.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сузе су грунуле низ прљаво лице малог ађутанта. Јецао је: — Не бојте се, нећете умрети. А доле је утроба куљала и пунила раздрте чакшире. — Убите... револ... Лице се искриви у страшноме грчу.
Душко је јецао, стезао укочену руку, и неразумно шапутао лешу. — Не бојте се, ви нећете умрети. Све чешће шрапнели су фијукали и праскали. — Треба га однети. — чуо се један глас.
— Луда, и онако ће умрети... — додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником
Петровић, Растко - АФРИКА
нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.
Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине. А за мене понајмања Српски умрети, — Та ти ћеш ми сина дати, Да ме освети. ХХ Јеси л’ ме жељна, драга?
застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!
Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја.
Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети! А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!
Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Исто ће рећи то: данас са народом живит, па вечно, Ил' умрети јошт сад, па ни по смрти с њим бит, Горчине чашу, за коју ти не знаде, поднесе Сабор! Ти си испио тврд.
ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И невољи тешкој барем што заштеди.
Ћифто на те речи једва одговара: — Прођи ме се, оче, није ми до квара, Како сам живио, тако ћу умрети. С таквим несретником није што почети! 1842.
Волем једног Србина Нег’ туђ цео свет, Макар да га одева Злато и скерлет, И кад будем умрети, Кћер ћу моју заклети Нека љуби Србина, Слатког Србина. 1837.
” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад умрети, Нит за другог мен’ с’ удати.
Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше. Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче,
да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним плодом мога труда, и да позна радоснаја мајка: да је синак за њу рад умрети, баш да има хиљаду живота.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом живот ми мрски негујем, Тај ће умрети, отроваће се. — Господе!... И ти, госпођо, мајко његова! Шта сам згрешила те ме отиште Из раја мог — из Венеције?..
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
се јављају сетни тонови и суморна, елегична расположења; међу овима је и најпознатија његова песма Кад млидијах умрети.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Чекај, селе! Још не желим ја умрети! Док се земља не затресе, Бурно море не зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе. А она, Јованка, њих све двориће, слушати. И то како радо, од срца!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123). Кроз ивањски венац провлаче се кржљава деца, да би боље напредовала (СЕ3, 14, 127). Соком од и. ц.
Не ваља сејати к. на месту где је сејан купус, ни купус на месту где су биле к. »јер ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 109).
у кућу, кокошке неће носити целог лета (Караџић, 3, 43); њега уопште не ваља узимати у руке пре Ђурђевдана, »јер ће умрети ко из куће« (СЕЗ, 32, 419). На Ђурђевдан посипа се к.
Многа верована везана су за сејање. Наш народ верује да на месту где су биле конопље не треба сејати к., »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К.
(БВ, 9, 169; 11, 293; Беговић, 186). Са оваквом праксом можда стоји у вези веровање да ће, ако се у сну види н., умрети неко у роду (ЗНЖОЈС, 7, 385). Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125).
« — о болеснику који ће скоро умрети), и уопште у култу, домаћем и јавном, и у свима приликама када је потребно религијско очишћење.
устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139, 85). ТОПОЛА Паппел (популуѕ алба). Топола; трепетљика (СЕЗ, 19, 402).
волеће се или, ако су у свађи, помириће се, а ако је која гранчица испала, онај коме је намењена изгубиће се или ће умрети у току године. — На везу в.
на кућу, и зато га нису садили у близини; кад његово стабло достигне дебљину врата онога који га је посадио, тај мора умрети (ГЕИ, 9—10, 115 ид). Бављење под о. дрветом може да изазове полну немоћ (ГЕН, 24, 1975, 121). И у сну о.
Тис. Т. дрво »не сме се горети, а ко то учини, верују да мора умрети исте године« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). »Код Куча, у Васојевићима и код племена у околини Колашина у великом је
и нешто од одеће болесникове, па се то сутрадан посматра: ако је колач начет, болесник ће оздравити; ако није, он ће умрети.
Сутра гледају по тим цветовима колико ће ко живети: чији је цвет увенуо, први ће умрети« (СЕЗ, 80, 1967, 299). У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
несамерљивом очајању док се гушим и бесомучно раскрвављеним шакама ударам у поклопац, долазим на помисао да ћу тим пре умрети што се будем више копрцао, јер ће тако пре нестати ваздуха. Хтео бих још да живим, а Црни Стеван ме дави.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У дворанама државничких већа, У древној Троји, Риму
Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну што ме мучи и душу ми мори!
Све сам сада казô, сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу.“ Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув
Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми био. Твој живот рàд мени беше. И ти ћеш умрети сада, Јер ја сам чаробни лептир, а ти си чаура био. Јест, ти ћеш умрети сада...
Твој живот рàд мени беше. И ти ћеш умрети сада, Јер ја сам чаробни лептир, а ти си чаура био. Јест, ти ћеш умрети сада...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као да је и она била у Санџаку на блату. Секи долазе другарице, оцу њеном људи на разговор. „Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац. Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”.
одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба... Да ми је отићи, и тамо умрети, и лећи у оно наше гробље зелено као гора, башча једна и лепота...
Право да ти кажем, и ја се овде осећам помало туђа, вуче ме мој крај и обичаји, и можда ћу умрети далеко одавде... Последње новости паланачке биле су: да је општина вертеп шлајферов узела; да је шлајферка отпутовала
Смилуј се, Господе, и мени... не могу, не могу више, срце потегло, и, или отићи, или умрети, друго нема... Смилуј ми се, и разуми ме, Боже, јер ни ја никога сасвим рођенога немам, сем Тебе...
Стари ваш је наравно ваш, али он је и стар, и мора бити болестан, и мора и умрети. Баба вашар била суво злато, чоколада једна међу нашим дамама, па оде!
Богатство и материално подупирање јеврејства; синови, и расно подупирање јеврејства; а затим, Павле може и умрети, и убити се, а може лећи и на православно гробље, свеједно, фрау Роза ће на оном свету бити мирна, Павлова душа
и тек неки путник, кријући своју диагнозу, и до Немачке, у Хаухајм, несрећну бању, у којој ће, од болести срца, умрети — биће вам невероватно чути, али морате веровати, умреће у Наухајму и лепа госпа-Јелка, наравно кад томе дође време.
Бледо се смешећи пита госпа-Јелка доктора: — Какав је овде код нас главни чвор, докторе?... Ја ћу умрети, Сока ће мене преживети, она има тридесет две године мање него ја, али мајка њена не може устати ни данас, ни после
Кућа је Нати ушла у главу као магла у шупљину: испунила и замутила све. „Ја сам јединица, стари ће умрети, кућа ће бити моја, ја сам удавача са имањем” — тако је фантазирала.
Деца, изроди, мешају три језика! ... Он и она ће умрети, на француском језику, наравно, али деца њихова ће ово мало колико нас још има обрлатити да заборавимо да смо Елини...
Држао се своје сопствене девизе: „Најтеже је у животу живети” И објашњавао ту девизу: „Као што човек мора темељно умрети, тако има темељно и да живи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест про патріа морі (Слатко је за отечество умрети).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Остаје ми, за решење ове загонетке, једина претпоставка: да је тај мој предак морао умрети гдегод у иностранству, и то под туђим именом, што ће рећи: под лажним пасошем.
год сам о тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.
И као што вам окретни агент осигуравајућег друштва вели: „Осигурајте се на живот да би спокојно могли умрети!“ тако вам и одушевљени војник вели: „Умрите спокојно да би могли вечито живети!
и онда се поделише у два табора; мој домаћи лекар био је мишљења да ја морам у року од двадесет и четири сата умрети, док је други, његов колега и иначе мој добар пријатељ узбуђено узвикивао: „Тај је кадар још месец и два да се вуче
Најзад почеше да сецују на мене: мој домаћи лекар положи нову новцату хиљадарку, тврдећи да ћу ја умрети за двадесет и четири сата; онај други положио је на то своју хиљадарку, тврдећи да ћу се ја „вући тако још дуже
„Значи, ви претпостављате да животарите тако још месец и два дана, а у ствари ви сте већ измирени с тим да ћете умрети!“ — „Да!“ — „Ја велим, драги пријатељу, — настави доктор пријатељски — што ће бити јесенас, нека буде вечерас.
– одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у труц умрети, па ето ти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они ће пропасти, умрети. То је неминовно, неизбежно. Тако је ваљда суђено. А ко зна шта и оне друге чека на даљем путу...
Ми смо још увек млади и никада нам не пада на памет да ћемо једнога дана умрети. Али сада... ја сам, друже, осетио смрт у пуној страхоти и пустоши њеној. То се десило 11. августа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ 9 ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ 11 ЈЕДРИЛА 13 ВУЧИТРНСКИ МОСТ 16 ПЕСНИК НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО
Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља. ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост.
Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети. Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.
Ево овако ћемо умрети: Без гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се кад сија
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети? Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег бојишта: Каква срећа данас дивна што ми је младост чедна!
Ивицом По-овог Гаврана (Покушај најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна?
Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна? Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви
себе, не из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса. Место врба, удове и црева простирати на Цвети.
ПУТНИК Станиславу Винаверу Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут!
Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети! Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада!
О, па ако, ако морам умрети, јер престаје ми дисање, И бива испуњена пучином последња ми празнина, Пошто ме изгубе из вида неће схватити
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кад се у тај велики пламен слије Тих суза река врућа, И кад те силно загрлим, ја ћу умрети С љубави и чезнућа. 7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кад је једини бог донео одлуку о поразу. Зашто се борити кад бог хоће пораз? Треба умрети, а то се може и без борбе довољно је за то причестити се и наредити се.
реците им: збогом). деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети. И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада
У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“. Он уме да доскочи подмуклом Турчину и да избегне смрт.
невестица Винка, разболе се, хоће умријети, па дозива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка, мила сестро моја, ја болујем и хоћу умрети, аманет ти сиротице моје, сиротице и моје и твоје!
— потрошити, уништити Поцерје — североисточни крај округа подринског почивати — одмарати се починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда
— (значи и:) преслица премјена — промена преођенути — преодјенути преслужити (чашу) — препунити преставити се — умрети претио — дебео претурити — пребацити: Ја ћу вам је саде претурити а из руке тешким буздованом преша — хитња (на
на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној Србији Прилип — Прилеп, варошица у Македонији приминути — умрети примити се — (значи и:) поћи принос — поклон, дар припуштити — припустити присојкиња (гуја) — која живи у присоју
— прошао Пролог, Пролога — висораван у Босни, западно од Ливна прометивати — пребацивати пром’јенитн св’јетом — умрети прометнути се — претворити се проста чинити — ослободити простити — опростити протопоп — прота проћу себе — према
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Г Живот ва гробе не могал длго бити, Пошал умрлих с гробу васкресити. И гроба живот жити научајет: Живот умрети и в гробе не знајет. Научил живот умрлих ожити, Добре умрлим живот ва гробе имити.
Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.
Ти си то, чловекољубче, сам рекао свакоме човеку да за своју му кривицу стоји се умрети, а не другом за другога муке подносити... Али грех је, рече, голема пагуба!
А велики бијаше бољарин и богат. Пак што да чини, како је сваком човеку жао овај свет оставити и умрети (лише богатицам), чудно је и до свога издахнућа све се копирка и мисли се еда би како јоште остао и поживио би.
О правди многе се сконе плету. Дугорепа је несрећа. Роди ли се човек — то ваља му и умрети. Остати ка на цедилу мазул. Мудри су доконати зло, а добра чинити не сазнаше.
Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага. Време је, рече, родити се и време пак умрети. Време сејати, а време скупсти сејано. Време хранити се, а време опет лечити се.