Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и злокобно дело.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиће глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жећи; дај ми чашу воде!
Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде! Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.
По трећи пут изиће глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде! Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Водице, вештице! Умрех за слатку воду! Аух! И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет. И онда теткино долажење отуда, њена
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
молим те! умрех од жеђи; дај ми чашу воде.” Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на
За тим опет изађе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.
По трећи пут изиђе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку. Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиђе глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жеђи; дај ми чашу воде.
Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.
По трећи пут изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син успе још једину чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И легох, и боловах, и умрех и сахранише ме, И даваше ми даћу; И дигоше ми споменик, и заборавише. И дођох, и легох, и умрех.
И легох, и боловах, и умрех и сахранише ме, И даваше ми даћу; И дигоше ми споменик, и заборавише. И дођох, и легох, и умрех. А ви у галоп, у галоп, у галоп, Перунски моји коњи! Хоп! У галоп, у галоп, Пронесите ми леш као симбол У галоп.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај! СТОЈАН Дадо, умрех ти! МИТКА (оставља коња кога Марко одводи и пење се чардаку, набијајући фес на очи): Ех, Коштан, бре! Жива рано, бре!
Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне! Из кућице излази Коштана. КОШТАНА Ох! (С муком придржава се за врата.) Зар ја тамо?