Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Срамота, море, резилак! Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут. Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Иде, Коштана, јесен, дом, кућа, брат мој, м’гла, и гробје... Тој иде. Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали! Зашто, ја сам самога себе, за живот мој, живога ожалија и оплакаја.