Употреба речи умрити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Тако је исто запритија и осталима. Сад, зашта то чини? Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити? Баш је и Барица ништа ружна снила... — Остави, се ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рићи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не наиђе нашим шором. — Ја не марим, синко, — пристане отац и опреми сина на пут.

— Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво погледа правце тамо. — Нимате никога од свога? — Никога. — А да се разболите? — Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојевић цару зможену говорити, цару честитому: „Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити; чини мене посадити на мојега добра коња, мој честити царе, сабљу моју да припашу, а наопак' руке звежу, тер ме чини с

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности