Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада; Свет с клицањем пали шарене ферале. Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она му роди Рака и умрије на пречац. Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па она свисну за
Милићевић, Вук - Беспуће
И доскора паде опет у постељу. Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају. Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена. Вио се подуже онако сам и кунаторио без женске руке у кући, но не могаше тако занавијек остати, те се ожени по
ДВАНАЕСТ МРВА Био један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које је, као и свако мало дијете, много плакало.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јанко брани Владислава мртва; што га брани, кад га не одбрани? Скендербег је срца Обилића, ал' умрије тужним изгнаником. А ја што ћу, али са киме ћу?
се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под грлом, рекао би, они час умрије! СИЈЕКУ ПЕЦИБА И СЈЕДОШЕ НА РУЧАК.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе... А млађег ранише Никшићи лани, те умрије од рана.“ „Хеј грехоте. Оста ли бар дјеце од синова?
У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу. Стриц умрије таман кад је требало, те млади Пшенел, примивши оставштину стричеву (не бјеше премасна) стаде зврљати по Јевропи, па
Ту је служио до годину пред великом буном, и тада се поврати дома, јер му старији брат умрије неожењен. Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што породише
Кад старац умрије, он се поврну дома у Црмници. То је био први Иличковић, народни видар, а можда је отада више од двијеста година.
Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Питао Приморац Црногорца: — Зашто ти отац онако лудо лани погибе? — А зашто твој прољетос опако женски умрије? 6 Питали Црногорца: — Од шта се може најприје застиђети један ваш убојник?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104. Саздаде ме Бог од' шта и Адама, свакога напоји и нарани; а кад умрије, нити ми Бог прими душе, ни земља тела. 105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.
А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац! Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Све помрије; него, ако си клео, откуни. — Није ово помор прави, не дао бог, него ђеко, ђеко помируцка. Но кад му умрије попадија, онда поп завика народу: — Што је ово народе? Помрије свијет!
И ЊЕГОВО ПИСМО У једном селу у Херцеговини некакво момче само по себи научило читати и нешто жље писати, па кад умрије поп онога села, скочи народ те га запопе.
Ћипико, Иво - Приповетке
С мајком и с њиме проживљела је прво дјетињство. Али се мајка наједном разболи и умрије, а она остаде сирота. Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој понијели мртву матер, а ни послије није
је јаку здраву клицу, из које се, поред свега што је сунце не огријеваше, лијепо развијала; и да јој мајка зарана не умрије, била би дочекала пуну младост без бриге и не би прво времена потужила се на свијет. А није била ничему узрочна.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима. Сваку жену зове Ђурђијом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То говори, а с душом се бори: то изусти, лаку душу пусти, и умрије, жалосна му мајка! Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље!
Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство“. Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе