Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: У оваквом случају свака је утеха илузорна; личи на изјаву саучешћа које се породици умрлог указује. ЉУБОМИР: Па... ипак. Можда све то није тако, можда су вам само зли људи дошапнули ружне ствари!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Логика имитативне магије стоји и у основи коришћења бројних предмета који су повезани с мртвацима (прстен умрлог, земља са гробља итд.
Ако трудница ипак мора да се опрости од каквог блиског умрлог сродника, онда она мора имати око прста омотане „црпљене пређе“ (црвени конац је добро заштитно средство) „или свиле“,
се трудница изолује од свих елемената и симбола култа мртвих, како би се пород заштитио од опасног и злог утицаја духа умрлог. Табуисано кретање (опасна места временски периоди).
⁷ А кад једно од њих умре, онда се врши ритуално „отклапање“ оног живог (тј. одвајање од умрлог) како би се спречило да и оно убрзо умре.
против урока, начињене од оштрих гвоздених предмета, Срби на Косову користе још и бритву црних корица и прстен умрлог.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као нешто са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог. Гледамо ми то, гледамо испод ока, непријатно нам, и бадава говоримо: „Мамо, нека стоји то за сутра, лако ћемо!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Школске теке и сликовнице дјетета умрлог у спазмусима менингитиса у неком мемљивом заводу деценијама чаме заковане у сандучићима, у прашини и паучини
Тек трећом успијем припалити стеаринку. Поглед ми паде на слику бакина брата умрлог у младости. Очи су, као и онда, гледале равно у ме, кроза ме, без осмијеха, као и очи човјека изведена из самице.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да из вере избаци све њене песничке лепоте, њену снагу која делује на душу и претвори је у мумију каквог давно, давно умрлог Египћанина. А од српског младића, који у св.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у Врањеву, умрлог убрзо после 1830. у Србији. „Бранкович је чисто, лепо и слатко писао. Био је подражатељ, али не сервум пецуѕ”, вели се
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ви праштајте, Ви, што сте некад На један позив давно умрлог, Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца? Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој?
Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неко је у друштву рекао, да се — Душан поче гласније — „командант љути што свештеник овога пука није отпратио погреб умрлог војника до гроба...“ — Ово ставио под знаком навода... ... Веровао сам да је истина.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ! Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Измеђ вулкана и неба руке умрлог језде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Да бијемо нишан за облаком, тј. да стрељамо мету. Остављање оружја, коња и побијених непријатеља на гробу умрлог јунака веома је стар обичај (нешто слично видимо у Илијади на Патрокловом гробу).