Употреба речи умрљан у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. — Ево га! — рече Латковић. Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином. Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Слуге би се тада склањале. Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и коме спаса није било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности