Употреба речи умрљана у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

штаповима, „останима“, растерују децу, која се тискају око кола, краду из њих грожђе, више ради забаве, и, засићена, умрљана, оно што не могу да поједу бацају око себе, те на све стране, где год станете, пуца зрно под ногама.

Вечера је при крају. Почеше опет здравице. Софра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани. А како да не?

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Са црне греде озго виси чађава лампа и чкиљи жутим, нечистим пламеном као умрљана звезда. Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Тебе чека колиба, черге, кучики и просење; мене — кућа, огњиште, пепел, дим, жена засукана и с’с тесто умрљана. Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности