Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово: „Дороц му је од сами’ закрпа и конаца, као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као заврзан, не би га ни кер оњушкао!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ми мет'ли иглу у столицу, па сам рипнуо три аршина увис; прекјуче су ми намазали шешир мастилом изнутра, па сам се сав умрљао – ето, још се нисам испрао као човек.