Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ничија неће бити до твоја... Милисав га пољуби у руку, па оде... Људи се разиђоше са сабора; зурле и свирале умукоше; нема свирке, нема разговора. Ноћ је...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али кад прође једно четврт сахата и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу. Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу. Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
после неког времена, иза његовог извештаја, онај простор тамо обасу ватра пете батерије и они топови постепено потпуно умукоше.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше. За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су
Матавуљ, Симо - УСКОК
Маркиша се наљути: — Валај, ако је и лукаво није јуначки ни чојски! У тај мах вјетар јаче зазвижда. Умукоше. Примицаху се ка Крсцу. Бјеху у стравичној дубодолини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако зборе, унапредак хите — Ал' што пушке ово умукоше, Што ли пушке, што ли јалакање? Да л' ка кули Турци већ стигоше?
Неста сместа од пушака цике, Умукоше мале и велике, Посукташе ножи оковани, Поклаше се момци одабрани, Ватају се за груди витешке, Малим пушкам' чине
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— изазивали су грчевите гримасе на лицима људи, а неки су у очајању косе чупали, јер смо били немоћни. Пуцњи нагло умукоше. Чује се неодређени, усплахирени жагор... па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ А они се око њега силно раздрагали, смеју му се, соколе га, бодре. И све тако док не спази Скопље, кад сви умукоше, јер Јаћим понова завришта: „Где си, каже, душо наша, жељо жива?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне. За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа!
Ћипико, Иво - Приповетке
А лађа одмиче; чују се замашаји веслача и покоја набачена ријеч из друштва. Кад се лађа примаче Пропаду, жене умукоше посвема; још се чује само хитро ударање весала, а чим су ближе, језива их зебња у животу подилази, па жене и чобанчад
— Говори ти што хоћеш, кад си одумио! Ја не знам ништа, — опет се јави жена. —Мучи!... Умукоше за неко време, и рекао би да је стара опет задремала, док домало зачу се раскидано женин глас: —Е, нећеш што си
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне хуке и урнебеса.