Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све ми се чини да тако умује тетак Аћим повраћајући се од првог изненађења, а канда ипак није сасвим увјерен да се и дјед Раде неће одједном
Ћипико, Иво - Приповетке
Бог никога не запушта, неће ни тебе! —Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку.