Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ех, и ти свеци ...Они моји стари, некадашњи Дамјановићи, нијесу ни умјели изабрати себи прикладног светитеља, нег узели некаквога, боже ме прости, гољу у јарећој кожи, босога ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А дома опет обоје се преподобише као да не бјеху свукли пређашњу кожу. Умјели су да изгледају како се то изискивало од њих, премда им је све то сада јако смијешно било.
поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би ти ни они сами умјели одговорити на то. Чудновато! Након неколико тренутака опет им се погледи сударише.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с мјеста. — Еј, упалите опет лампу! — сад нешто ближе чу се танак пискав глас. — Не пали! — шану Мачак.