Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту се продаје лањски снијег, вук у јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и слична чуда.
Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
пањ некадашње трешње призива у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Не помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање
Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста. Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар утисак: ваљда ће и помоћи кад је овако наоружан.
— То је, дакле, тај суђени. Сан се, богами, показа истинит, још како истинит, јер, умјесто једног момчета, ево ти уз пут њих двојице, и то још какве двојице: Раде Ћопић, газдински син, и Дане Десница, познат
— Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве. Јак је, млад, мого би топ вући, а камоли неће митраљез. Биће вам од велике користи, да знаш.
Сељак је толико лисичио, сладио и пренемагао се да збуњеном интенданту тек наврх брдске косе коначно постаде јасно да умјесто краве води са собом голему доброћудну момчину. — И-их, убила га света Петка!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али, умјесто тога, одговарао сам: „Хајде, нека! Хајде, драго ми је!” А није ми бивало баш нимало драго. Бивало ми је, напротив, тужн
ријеч „бесмртност“, које би својим метафизичким призвуком замутиле кристалну рационалистичку чистоту читаве ствари. Умјесто ријечи „еликсир” употребит ћу на примјер, ријеч „тоникум”. Или можда „хормон”. Или „фактор Икс”.
За то је најлакше! А умјесто израза „бесмртност” доћи ће, рецимо, израз „бесконачно трајање”, или „вјечита регенерација”. Тако.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је за вођу устанка изабран Карађорђе, који — како је Вук рекао — „почевши одмах господарски судити и заловиједати, и умјесто пријетње из пиштоља гађати, огласи старјешинство своје по Србији“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад! Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала.
Дугачки Стриц, највиши ђак у разреду, сједећи у последњој клупи, просто није повјеровао својим рођеним очима: зар умјесто њихове Лане да дође овај овдје? — Не, не, то није истина!
Стриц је чврсто зажмурио очекујући да нови учитељ ишчезне као привиђење, али кад је поново отворио очи, умјесто лептирасте плаве Лане, за катедром је стајао још увијек подбули странац с црвеним носом. — Их, нос му, као паприка.
— Вук! Доручкује или магарца или Стрица. Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама! Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста.
да Јованче, већ спреман да викне, само гргутну као млад пјетлић и настави много мекше: — А зашто да нас гледаш? Умјесто Луње у разговор се утаче накостријешени Стриц: — Дошла је она да нас шпијунира, знам ја њу.
мирно на своме мјесту, жмиркао, климао главом и најзад прогунђао: — Тако ме је лијепо молила да је измлатим, а ја умјесто тога заопуцао прутом по читавом разреду. И ето ти, стигни је сад! Стигни је!
“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче. — Јави се. — Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор. Умјесто било каква одговора, кроз продор се одоздо помоли дугачка рука, пограби шешир и увуче га у јаму.
И журио је друмом на својим кривим ходаљкама да „пребије ноге“ономе који је покрао воће, али умјесто тога, те исте ноге однијеле би га поново на нечију јабуку или у башту с лубеницама и опет би се настављала стара игра.
— Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц. — А ко је то упао доље код тебе? Умјесто било каква одговора Жуја раздрагано закевта. — Шта кажеш? Не разумијем те! — повика Стриц.
Ђоко Потрк грицкао је замишљено танку љескову гранчицу и упорно се трудио да смисли какву веселу пјесмицу. Умјесто нечег ведрог, на концу му се у глави сложи само ова забринута жалопојка: „Чекам напад, слутим шибе, све се вртим
— Она ту иде мјесто њега, а умјесто њега добиће и батине. Потиштени Стриц жалио се капи сасвим озбиљно као да је поред њега жив живцат Јованче: — Сад
Они су били десна рука окупатора. Умјесто њега и за његов рачун одузимали су оружје, војничку спрему, жито, стоку, премлаћивали и мучили људе, палили куће.