Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом ноћи штурину оплоди дан у видела непребол, у стид.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?
Ни пак који посао бољи из руку коме боље излази сврх умља му. Ама што зактева и хоће Бог да буде, из тога се нико не може иставити ни спречити пута.
Божију реч ти докундисах, а не да те чим варам ласкајући те. Не бој се, Марије! Не наносим ти тога умља кано враг Еви равнити се с Богом, него мати му кажем ти хоћеш му бити до мало дана.
то што но је понајбоље сврх свега добра добро, — којено оне горње умове и наше умље просвешћује, а пак скорије од умља промиче у незгледну висину, недостижну с нашим умљивањем.