Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И пре бих, веруј, знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од глади, Можда, сиромах умљем поклизô. ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице?
челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке шипове Слободи твојој шумно померит!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
За њим ће, чедо, многи жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не премеравај морских дубина и ширине, а ни ватрену тежину на голу длану. К земљи главом, к небу умљем! Змија ти под главом лежи. Ош, паасо! нејма ти стојишта! Намигљива ока и пожељива бока.
Како што ми детињу грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто. Деца плачу за размет своје справе а ми им се смијемо.
Дајте, добра браћо, да и ми с нашим умљем пошетамо се и пођемо тамо с онима за бахатом, којино су пре нас отишли на они свет, докле и сами собом приспемо тамо.