Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато добро погађа неки Италијан говорећи: „Нон è белла цхе детести уна брутта: Нема лепе која мрзи на ружну”, — зашто свака завиди лепшој од себе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— и тако поступати све док се цела маса не утроши. Кад је све готово... Заиста је све готово, помисли, а рече: А Уна? Виђаш ли је? —… кад је све готово, посути шећером замирисаним ванилом, а засебно служити сок од малина.
Милићевић, Вук - Беспуће
и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.
А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је. Давно су потонули ти дани.
Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она
Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило. Иза куће одсијева благо Уна у даљини. Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.
Кроз један кланац пробија се Уна. Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и
ГЛАВА СЕДМА Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и
Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једног дана, неминовно, с ивице неког брежуљка, пред њим ће у низини празнички бљеснути модра Уна, гранична ријека подгрмечког краја, а тамо, с друге стране — ехеј, мили мој!
Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије? На првој стази дјевојка Уна, вјечито млада, знана из буна, кићена цура од Мартин—Брода, накит јој сија, зелена вода.
Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала. Лебдила си испред ђачке клупе, мала моја из Босанске Крупе!
“ РАСТАНАК Тамо амо, с двојке на четворку, варакаш се, а дјетињство мине, превари те Уна чаробница, однесе ти четири године. Опраштај се с пустопашном браћом, поздрављај се заувијек с Бихаћом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Текла Сава по вр’ Гребенара; Вода Лика по вр’ Велебита; Вода Уна по вр’ Пљешивице. Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ноге а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна пред.