Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш никака Не да њему љупка зрака. Та времена другим мила, Њему проше кô страшила.