Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Наше име неће бербу доживети Свега што може себе да сети. Појединачно нас, јој, унеразуми; Опште нас заслепи. Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми.