Теодосије - ЖИТИЈА
са некима светлим, преславно украшен неисказаним лепотама, и са пресветлим венцем светлијим од сунца, и њега као од унинија подижући и веселећи га рече: — Више не тугуј и не жалости се због мене, сине вазљубљени, него се радуј и весели, јер
ка Богу удостојио да небески и свети његови анђели дођу к мени, и твојом појавом да овако мени говоре, и да из унинија подигну и узвеселе душу моју? Сада си ми жив, господине мој.
горе велике, по чудесном Данилу, камен Христос отрже и све идоле бесовске сатре, јављањем у сну подиже душу његову од унинија, говорећи: — Имајући мене као јемца код цара свију, Сина и Бога мојега, и због овога тужиш?