Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* О подне ми је моја нова болничарка донијела компот. Унишло је у собу нешто лепршаво, бијело, са жутим лептиром осмијеха на уснама.
Такво је схваћање продрло већ, како се оно каже, и у шире слојеве, унишло и под кору лубање обичног малог човјека. Неки стари листоноша тужио се своме лијечнику: — Господине докторе, отјечу