Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож. И кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тако живимо сад, баба њен унук од ћерке студент, и ја, нас троје, нас три будуће плакате. И ова баба, која ће од нас троје прва висити на зиду сва
Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот. И њега ја гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној
Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим. Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да живи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ – Причао му је, каже, Текелија, син капетана Ранка, а унук чувеног Јоана, како му је отац причао да му се дед клао са Мађарима, годинама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ ЖИВОТ. — Унук кнеза Алексе Ненадовића и син проте Матије Ненадовића, Љубомир Ненадовић се родио 14. септембра 1826.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Није тачно, вук није зелен. — Јесте, зелен је! — неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво.
— Јесте, давно је умро честити стари Раде, али је зато остао његов унук да га брука по бијелом и шареном свијету. Све ми се чини да тако умује тетак Аћим повраћајући се од првог изненађења,
Какав му је само унук, намишљалица и фантазија, не би било чудо да се и добри дека повукодлачи. Кад смо, напокон, кренули напријед, сељачак
ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља. — Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане.
Како мене лијепо почитује мој унук. И антресу ми зна: село Горње Калиње, вели. О, жалости моја, и села се сјетио. Старац поче да шмркуће.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да ли се и они уче као ја? После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао: — А, ’аџике, твој унук?!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она. — А не, не!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Видиш да се срди, оће да иде кући. Седи, мајка, да чујеш, како је лепо. СТАНИЈА (седа): Што да чујем, кад унук неће бабу ни у руку да пољуби? ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах.
Скитница унук лети без крила, низ брдо тутње табани врући, а за њим виче бакица мила: „Не бјежи, душо, нећу те тући!
Шаље ме теби с поруком лијепом, рибица добра са златним репом да унук будем твој, и да ти младост замијеним, на тешкој барци у лову смијеним, да с морем водим бој.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева. ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању. ПРОКА: Бар да сам се помогао!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа. Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
шапуће у себи: — Слатка децо моја — и још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље. И то је изда.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда Ђорђа. Да сам лудак, верују многи у Прерову, јер запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ,
“ Мирисало је Мокро врбово лишће. У корену ишчупане врбе дете. Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео. А ја, његов унук, ујутру путујем у Париз, мисли, слап месечине слива му се на главу и река не престаје да тече.
Аћим припали цигару и погледа у прозор. Помрчина мирише на кишу. Тамо где ноћас њему треба да се роди унук, жута је мрља у тами. Кора срца је испуцала и боли. ...
Ех, кад би тако било! Нема врата у Србији која се његовом унуку неће с добродошлицом отворити. Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића? Познавао сам добро твог покојног деду.
Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића? Познавао сам добро твог покојног деду. А ко у Србији није њега познавао?
Селачка мајка је он био. Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао... Алал ти вера што си његов унук! данас тргује све сам божји кривомерац. Штитио је сељака и сиромаха на сваком месту.
да је он жив, цветала би Србија. И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами. добро семе не рађа шуљак. Баш ми је мило што те видим. Могу ли шта да ти помогнем?
Такви се никад не заборављају. Е, Аћим, Аћим... Сада кукољ овладао. Да је Аћим жив... Бога ти, ти си његов унук, унук Аћима Катића из Прерова што је подигао буну против династије и није хтео из апсе да изађе док му власти нису и
Такви се никад не заборављају. Е, Аћим, Аћим... Сада кукољ овладао. Да је Аћим жив... Бога ти, ти си његов унук, унук Аћима Катића из Прерова што је подигао буну против династије и није хтео из апсе да изађе док му власти нису и
Чује: по калдрми неко брзо хода. Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!“ Од радости не може да устане. Унук... Мој унук, шапуће и плаче.
Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!“ Од радости не може да устане. Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа!
Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!“ Од радости не може да устане. Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа! Сада нека светли, све нека светли!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
9 ИВ ДЕД И УНУК 11 В СИРОЧЕ 13 ВИ РИБАРЧЕТА САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ
Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После Хијеронове смрти десише се велики преокрети на Сицилији, на којој се сукобише Римљани и Картажани. Унук и наследник Хијеронов, Хијеронимус, који стаде на страну Картажана, би оборен са престола и убијен са целом својом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сад је изгледала примирена. У њеним очима тињала је жута искра задовољства; ваљда искра наде да ће унук бити нешто разборитији и спретнијег удеса од њеног несретног Франа. Читаве ноћи нисам прилегао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
студентске групе и био популаран, али су му многе моје колеге са треће године много што-шта замерале иако је био унук још увек живог бившег државног секретара и председника Савета Колумбија колеџа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
С једне стране између бабе и Младена, с друге између Младена и Јованке. Баба не односи пуну победу све док њен унук заједно с првим (и јединим) пробуђеним еротским осећањима (према Јованки) заувек не истисне и све чулно-чувствене
описује живот и навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког.
Јасно је да обоје знају и поштују одређену конвенцију, али се баба притворно понаша као да за њу не мари, те да унук према личном нахођењу полаже рачун.
Она то, међутим, не би могла чинити кад у обичају не би биле укорењене конвенције које и њен унук подједнако као и она поштује.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Казуј шта је? ВУЈО: Један крајишник чека — кâ имâ би ти нешто рећ... Не жнавам га, ну рукâ бих да је унук покојнога Брацоке — тако га звамо. — Та знаћеш, господару, онога те га је спјевâ покојни Потуцаковић... Баш он.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора! Закон те гони; ми те не гонимо.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Млади другар мртав пада. Више њега буљубаша С три другара граничара Чуда ствара — Чак и унук да се сети Како треба у освети Срцу своме одолети... 1875. КАО КРОЗ МАГЛУ...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино. Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст. Грицка Белу из утробе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин. И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би
Ћипико, Иво - Пауци
Уби га на мјесту кад суд не досуди како он мишљаше да је право. Из мисли трже се, јер унук, мали Илија, затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889. Љубомир Ненадовић (1826–1895), рођен у Бранковини, унук кнеза Алексе Ненадовића, син проте Матије Ненадовића, био је песник, путописац и преводилац.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД
(Одлази на капиџик.) Улази Мита, унук Ташанин, шипарац али већ замомчен. Обучен у доста тесан минтан, опасан свиленим појасом, у чакширама са ногавицама,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Живот жури, и у журби му много шта и поиспада из џепова. Баба Бранкова умрла пре годину дана. Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци.
Енглези тако живе. Кад ми буду долазили снаха и син, а даће Бог и унук, да им је све онако како су они научили тамо где се зна како се живи.
Фрау роза се хвалила свету: — Све сам доживела што сам желела да доживим. Ако унук доће после моје смрти, не жалим. Биће добар као и мој Павле, и добар као Павлова жена.
кадифом постављено и по ивицама заливено сандуче с правом збирком разних дуката, из времена, сигурно, кад још ни он ни унук нису били Диогени. Дукати дебели, па танки, па још тањи, као млада брезова кожица бледозеленкастожути.
од старца замишљено: чим стари умре, и хумка у грчкој парцели се слегне, и покрије каменом плочом с грчким натписом — унук да прода кућу, покућство да поклони Анки, гробаревој кћери, која је имала ванбрачног сина од некада млађега старог
покућство да поклони Анки, гробаревој кћери, која је имала ванбрачног сина од некада млађега старог Диогена, а он, унук: кошуље, одело, саднуче и пасош, па у Грчку, на острво Саламис, „у стари мој завичај, где смо тукли персиску поморску
Живели су дед и унук, сада, до крајности једноставно. Стари је ишао на пазар, унук успремао оно мало куће, и кувао. Боца је било више у
Живели су дед и унук, сада, до крајности једноставно. Стари је ишао на пазар, унук успремао оно мало куће, и кувао. Боца је било више у кући него лонаца. Волели су и они грчко вино с меденим срцем.
наш бацио је и прост судић за воду, кад је видео да дете вешто и сл Што је стари говорио у материалном, то је његов унук преносио у духовно. „Нашта ће?” Млађи Папастергије патио је много од главобоље.
То је, видиш, оно ваше насиловање деце да уђу у калуп, буду стари, остану хладни, ничији. Новац м о ј, м ој, син и унук м ој, м ој! затворен и он у сандучић! Ја сам тако и постао одљуд, али сам постао одљуд и према новцу!
Победа наша! слава наша!... — ... слава наша, црква над гробницом!... Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и баш испред њихове куће, главом Георгије Спида, најбогатији,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дон Хиацинта Нунеца де Коркуеле, који је лично својим мачем одсекао главу Мухамед абу-Сахибу Барбароси, а чији је унук Дон Пелажио од Мондонеда, са Шпанцима из Кастиље, опколио Гранаду и протерао преко Гибралтара абу-Абдалу Боабдила!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Наш син, наш брат, наш унук Никад непрежаљени, Јован, Умре у цвету своје младости На двадесет и прве године рођендан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече себи, али још своју мисао не домислила, а помрли отац и мајка, син невесту довео у кућу, већ и унук двориштем трчи.
Наместо башти и кућерака шикнуло у небо јато кула начињених од бетона и стакла. Син се повијати к земљи стао, унук невесту довео у кућу, већ и праунук кућом трчи, а она стално иста.
— Проклето огледало! — шапну једнога јутра у себи. — Кад бих бар мало остарила! Можда би син и унук милији поглед имали! — Пажљиво и да је нико не види, покуша Лепотица да састави комадиће огледала. Узалуд!
Пред налетима ветра и таласа она им се чинила безбеднијом... А онда, изненада, опази старац Лука да му се унук пред зору искрада, прикри се и пође за њим.
Само је од пучине ка обали вијугао сребрни траг. Шћућури се старац иза стене и виде како се његов унук пење риби на леђа, како по таласима јаши. — Сребренка, проклетница!
У своме гневу и не опази старац како га унук ојађено гледа, питајући се у себи како деда не схвата да је Сребренка најлепша риба на свету и његов најбољи друг?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ала Змај-деспот (Змај огњени) Вук - Вук Гргуровић, унук деспота Ђурђа Бранковића, сремски деспот. „Као деспот, Вук се особито прославио 1476, проваливши у Сребрницу и борећи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
„Репоње“се зачуђено згледаше. Стричев дјед Алекса гракну као врана: — Па мој унук сваки дан порани још прије сунца.
— Добро, хајде пењи се — пристаде добродушни дјечак па и сам крену навише уз букву. Дјед и унук стигоше тако наврх дрвета и горе се смјестише као двије вране.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ У неко доби, стародавнашњи Аврамов унук, жидовски први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га
Тај је бунар сам патријарх Јаков, Аврамов унук, дао ископати за своју му кућну потребу и ради марве своје, пак како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова