Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији, сљедователно и бла|гополучнији постану и буду.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја већ дигао руке!... А било би ми жао на те!... — Е, ево ме!... Срећно ти весеље!... Бог дао те и унука дочекао!... — Хвала!... И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам дочекала унука; сад само молим бога да ме не узме к себи док му баба не сашије гаћице.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ И зајаукао би гласно Јуришић да је сам у кући. Али он ту није сам, јер се у другој соби скупили већ другови унука бабиног Владислава и скакавачка дискусија је започела, те он хтео не хтео мора да је слуша.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сећао се како је њен отац, капамаџија Гроздин, био дотрчао, да види свог првог унука. Док му је таст, нестрпљив, искочио из кола, Трифун се био нешто задржао пред кућом.
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда?
дошао, са једном, младом, лепотицом, која живи у кући пуковника Ракича, али која је Павлова швалерка, а зове се Текла, унука воскара Деспотовича из Будима. О свему томе, међутим, у писмима Аниним, Ђурђевим и Петровим, нема ни помена, ни трага.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год., реч је о подели животних намирница становништву; један стари, слепи ускок, кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви су је знали.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁸ У Црној Гори цео прибор који мајка породиљи доноси за унука/унуку, а који чине колевка, повоји, пелене и покривач, зове за повојница.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Мене ради — рече кнез, чудећи се. — Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше туговање!
Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом од старијех остало. Ја имам унука, а он два синчића, па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица
Сремац, Стеван - ПРОЗА
свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли?
А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...ако је за нас двојицу касно, није за овога дјечака.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
синови, кћери, кумови, комшије, пашенози, зетови, Удружење хиљаду каплара, Друштво љубитеља Саве и Дунава, повериоци и унука Ана“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита.
“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије. Ви сте за скитњу његову криве! Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!
“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут.
Баки се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда ли скита и шта ли ради, каква ли чуда на небу гради.
Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. „Зашто ме нећеш да бијеш, бако?
То су опанци прошли старога дједа Вука; у школу, по снијегу првом, одвео — свог унука. А путем — трагова много, ко да им погоди број, прошао начелник Стево, провео моћан строј.
ПОКЛОН У броју седам Берек-сокака унука Перу продаје бака. Џабе га даје, старица вели, хитно је врло, бака се сели. Путује на југ.
Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.“ „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога, биљчице нежне, причах му приче о слави старој у ноћи зимске, у ноћи снежне.
ТРИ ПИСМА УНУКИНО ПИСМО Ово ти пише, док сунце облак злати унука твоја, дедице непознати. У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди.
Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје? На крају, деда, много ти поздрава шаље, жели ти срећу, радост и тако даље унука твоја, изданак твоје крви Бајина Башта Основна разред први.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДЕДА Деда треба увек да се кочопери. Да суче бркове на сунцу, да измишља смешне бајке, Да цупка унука на колену, тежину да му мери, И да га за понеку грешку оправда код строге мајке.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука. Након једног сата, Господар и главари изађоше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила! — Ова клетва има два значења: кад је каже унука баби коју воли, — она изражава жељу да јој баба живи до крајњих могућности; а кад је каже снаха свекрви коју мрзи,
брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.
У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца! У здравље његових унука и омладака! У здравље његова кућнога шљемена! У здравље његова житнога сјемена! У здравље његових волова и тежака!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134. У наше бабе кожне очи. 135. У нашега бијелца девет покроваца, и опет му се ребра виде. 136.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Препоручићу спомињању и благодарности наши[х] унука имена добри[х] и милостиви[х] благодетеља који изволе помоћи да издам на штампу како ову књигу, тако и што друго које
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не растура више на изборе, не троши на политику. Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе. И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и
Па кад устав укинуше... Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука... Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му
Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају. да ми буде крепак, чврст и храбар. Мушко да буде.
Устаде и заклони му светлост. Аћимову главу прели сенка боје младе брестове коре. — Зар ти не желиш да видиш унука на самрти? Умреће ти и снаја. Аћиму као да је сунце спалило очи. Остале су две модрикасте јамице.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ТАШКО ОРАШКО Један за другим долазили су ратови и односили по неког старчевог сина или унука, док није остао сам на салашу, усред широког житног поља заталасаног на ветру. Где ли је сада то поље? Тај салаш?
Стари светионичар је то добро знао. уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу!
— Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац. — Послао сам унука да провери! — у гласу му се јави јецај за утопљеним морнарима, кад неко рече: — Био је то прастар брод.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овде ћеш наћи хедоничаре, ученике Аристипа из Кирене и његовог истоименог унука, који је, кажу, наследио мудрост свога деде. Они ће те упутити како да искапиш све сласти и радости живота.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и авантурама у бурном животу Маслове, у оним ситуацијама у којима се наизменично налазила ова кћи неудате служавке и унука краварке, или у чему другом, она то није знала, али је било нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим
А кад је једне године дочекао да и унука поведе за руку говорио је старој: „Сад могу мирно да умрем“... Али потом настали су ратови, несреће, беда.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кад хаџика у Увелој ружи - с нескривеном намером да на унука утиче, усмерава га - почне, вели приповедач, да „изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака”,
ништа друго него један од оних већ помињаних баба-Станиних маскираних поступака помоћу којих вешто управља вољом свог унука.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука... В Хватајући што утећи неће Свȍм брзином и заносом слепим,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви дражити... (Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
романтизма: балада „Мрве хлеба“ опева бој Црногораца са Турцима и садржи епизоду са слепим дедом који, опремајући унука Мићуна у бој, саветује унука да сакупи мрвице по пољу јер је сањао да ће га оне спасити (што се и збива).
хлеба“ опева бој Црногораца са Турцима и садржи епизоду са слепим дедом који, опремајући унука Мићуна у бој, саветује унука да сакупи мрвице по пољу јер је сањао да ће га оне спасити (што се и збива).
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА, вођ чочека СТАНА, слушкиња Ташанина, али врста господарице над осталом послугом И ИИ ИИИ } слушкиња
Чисти га. Односи ђубре и баца. Затим се враћа и пење у кућу). На капиџик улази Мара, девојчица, унука Ташанина, са још неколико комшијских девојчица. МАРА (вукући остале за собом): Ама хајдете! Не бојте се!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима. Адвокат запита колико је унука, а стари одговори да не зна. „Будим је далеко, Румунија далеко.
стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
и, Паула и Љуба да се преместе на њиву под шикаром... и, ветеринаркиног унука предати у свештенички конвикт, и преузети обавезе плаћања за њега, ја сам потписала што треба...
улици и, за кога би се можда смело рећи, и задивљао отада у гркштини, и расприродио и своје последње семе, свога унука. У чаршијске Грке спадао је, наравно, и Морфидис.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуда песма о Маријану и Сребренки? Када је рибар Лука пронашао свог унука као што након буре проналази избачене шкољке и ракове — дечак није имао храбрости ни да погледа у старца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне нарочито и највише певају Змај-деспота Вука (1471—1485), унука Ђурђева, његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ихај, кад ли се докопам свог унука! — ускликну Стричев дјед. — Немојте да то хватање прође без мене. — И мене да зовнете — викну колар.
— Шта, зар ти љествама млатиш свог унука? — упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати
— накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве. — Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице! — повика малишанова матер.
— Ехеј, шта ти је то? — гракну пољар Лијан. — Како шта!— радосно повика чича. — Испраћам унука у војску, ваља то прославити. — Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар.