Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако се, ето, десило да је Исакович путовао са фамилијом Божич. Тако се, ето, десило да је упознао ћерку и унуку будимског, богатог, воскара, који се писао Деспот, а звао Деспотович.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁸ У Црној Гори цео прибор који мајка породиљи доноси за унука/унуку, а који чине колевка, повоји, пелене и покривач, зове за повојница.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ А има и још један разлог. Као што знаш, овијех дана удајем унуку, Анђу Ракову, у добре људе, па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве и реку: „Гледајте их
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук ...
Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . . и тако даље. Од једног лисца крај саме пруге добих овај податак: пројури, вели,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа. Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа. Деда је и главни и споредни, али увек при руци. Његов је живот пун напора и мучења.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку. Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ А кад се Аћиму женско родило, Лука није донео рибу. Није ни долазио из воденице да види унуку. Три недеље је живела. Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?
А зар се чуда не догађају? Можда је дете баш Ђорђево? Ех, кад би тако било! Нема врата у Србији која се његовом унуку неће с добродошлицом отворити. Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића?
— Ја сам живео само да овај дан дочекам — вилице му дрхте, грло се залива, он викну: — Мијате, приведи кобилу да идем унуку по водицу и име... у манастир! — Срећно, срећно! — радосно узвикује Мијат и помаже Аћиму да се попне у седло.
— Шта тражиш? — угледа Ђорђа, како још увек седи на степеницама, и настави да јаше према њему. — Твом унуку неће да се позна ако мени дате неколико ари од великог шљивика.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна! Као што зиме предају поља пролећу, отац ј е сину, а дед унуку предавао вештину претварања дрвета у чипку, али се село од силног рада не заима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива. Дете гусле целивало; П' онда пита живо: „Је ли, деда, зашто сам ја Те гусле целив'о?
оком и погледом На гробове оне светле, - Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац борцу довикив'о: „Где ја стадох - ти ћеш поћи!“ „Што не могох - ти ћеш моћи!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо. — Ете, имам унуку, господине, девојку. — Нек' је жива. Па? — Па је нешто слаба. Рецимо струнила се ја ли шта. — Па онда?
Нека докаже бригу праве мајке, па ћу за њу погинути као њено дете. Нека осигура нормалан живот унуку, ако не може оцу и сину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ту судбину изнутра обликује опет се налази у породици: баба Стана као оличење породичног начела вешто осујећује у свом унуку Младену интимне побуде, а пре свега еротска осећања, па и полне нагоне, надомештајући их јаком свешћу о дужности и
Занимљиво је да се она по правилу служи маскираним поступцима. На пример, што хотимично чини, то унуку приказује као да је нехотично и случајно; своју радозналост пред њим заодева у незаинтересованост; једно га пита, а
Очигледно је да баба Стана, са типичном женском обазривошћу и стрпљивошћу мајке, прикрива да унуку намеће своју вољу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИИ На олтару светиње нам Зрачак се разлива — (А светиња што је деду, И унуку бива). Пред ћивотом, пред распећем Српскога олтара, Ту још гори кандиоце Родољубна жара.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак што ми баш из срца иде и у срце смера, Дајем га теби, да га чуваш и носиш у свет; И што сачувано видит желим и унуку дати, Дајем га теби, да га унуку моме предаш, Теби и твом равно изврсном пентаметру брату; Што понесете вас два, до
смера, Дајем га теби, да га чуваш и носиш у свет; И што сачувано видит желим и унуку дати, Дајем га теби, да га унуку моме предаш, Теби и твом равно изврсном пентаметру брату; Што понесете вас два, до неба то се диже. 1857.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине! Саградићемо нови чамац, оплести мреже...
Онај ко није знао о чијој је слици реч могао је поверовати да гледа Царичину ћерку или унуку, али Царица је била задовољна. Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама.