Употреба речи унутарњу у књижевним делима


Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Такви су прозори врло отпорни према спољњем притиску, а довољно су провидни и пробојни за унутарњу јаку електричну светлост коју кроз њих баца јак рефлектор.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Почео је чим је схватила да младић који је тако обично изгледао, њен муж Милош Обреновић, има необичну унутарњу снагу. Та се снага чинила опасна а највише се откривала у његовом погледу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

поступак, и из француске авангарде познато); у песми „Годишња доба“ издваја, осамостаљује, односно по потреби домишља унутарњу или етимолошку форму речи.

(„Звездознанчева смрт“) Звезде падалице главе склањају У сенке његових речи. („Звездознанчева оставштина“) Дакле, унутарњу драму савременог човека и реалност урбанотехничке цивилизације Попа даје као драму и реалност човековога тела.

вид модерне поезије нашега века, у повлачењу према своме особеном поетскоме кõду, у сажимању, свођењу облика на његову унутарњу меру, нуди нам, каткад, овакву поетску употребу природнога језика у готово чистом облику.

Јер, наративна структура је овде први пут код нас добила ону смиреност и сведеност на нужну, унутарњу меру, према којој се у свакој књижевности тежи кад се жели да се дадне објективан, непристрасан опис, а напушта се у

овде покушавају да се користе „музиком“ коју природнојезички систем меморише као, парадоксално речено, своју властиту унутарњу организацију; Зоран Мишић би рекао да кохерентна мисао, у језику изражена, има своју „музичку“ структуру која се

(Модерна, Авангарда и међуратна књижевност, Савремена књижевност), али сте пажњу померили са спољашње стране на унутарњу историју књижевности. Колико се, и у чему мења књижевна слика ако се тачка гледишта овамо помери?

се слика о развоју српске књижевности и о месту које поједини писци заузимају знатно мења кад се са спољашње пређе на унутарњу тачку гледишта, која није искључиво, али је пре свега усмерена на обликовну страну књижевне уметности.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

пресудно утичу на организацију исказа, па тиме и на склоп реченице када се замишља као индивидуални исказ: на њену унутарњу сегментацију, на ред речи, на синтаксичку кохерентност, итд.

Психолошка продубљеност лика знатно је мања кад се опрека даје као спољња, и знатно већа кад она пређе у унутарњу. Јунаци Станковићеви у другом случају интернализују родитељски ауторитет (очев/мајчин/бабин), у разноме степену, па

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности