Употреба речи унуцима у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан свијетом и сваким божјим

Они остају у кући са женом, синовима и унуцима, као и с неудатим кћерима. Из тога следи да су сви мушкарци рођени у задружној кући, а да су све жене „доведене“ у

¹⁰ Слично као и мајка, а често још и више, баба је према унуцима блага, нежна и попустљива. Деца изузетно воле бабу и деду зато што су према њима добри, благи и зато што се с њима

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да бог да и милост божија, те се браћом хвалио, а синовима и хвалио и ранио; унуцима и омлатцима дичио и китио како Ђурђев дан Спасовијем даном, Спасов дан миром и бехаром и сваким од бога послатим даром.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ' Душмана чекат' чете грабљиве.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А бар да се њоме заврши, него се, ето, продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. 152 Наслов, почетак и крај чине композиционо јака места, имају допунска својства метатекста; међу

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Црно ти је небо било; Ево сад се разведрило, Враћа ти се свет. Ех, радуј се, Петре стари, С унуцима, с унукама, Пред вама се не пролама Страшни амбис, клет.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело, презирућ, Душмана чекат чете грабљиве.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима. Адвокат запита колико је унука, а стари одговори да не зна. „Будим је далеко, Румунија далеко.

ми смо сасвим близу акана... Пре смо становали врата до врата са баба-Јоком и њеним малим унуцима, а сад прозор до прозора са апсеницима. — Мија се маторо засмеја.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

изјави да би више волела столицу: такву у којој би могла седети кад северац заурла над димњаком и причати приче деци и унуцима. — Па, добро! — рече човек. — Имаћеш је! Дрвосећа однесе орахово дебло у скровиште и нежно га поглади руком.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности