Употреба речи унучад у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Било нам је обома, хвала богу, лепо!... Изродили смо пород, све као златне јабуке. Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!... Па сад... смрт! Ако! Зар зато треба плакати?

Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад... Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају... Већ више не може ни да га држи...

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати. Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи? Стресе се кад се помисли.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади. А унучад, нас троје, набили се у ћошак близу стараца и чекамо кад ће Сава започети са својим лоповским доживљајима.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали. 3 Питала унучад бабу: — Зашто, бако, плачеш? — Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ти прадедови нису, додуше, тако витки као њихова унучад, већ велики и здепасти, но баш то ми се на њима и допада! Улица у коју сам ушао зове се Пекарска улица, јер у њој

Али нас често посећују и срце нам разгаљују, а нова генерација, наша унучад, озарује, као нова зора, овај наш стари дом“.

А ви сте, мој драги, добри млади пријатељу, развеселили моју унучад преко сваке мере, а и мене. Нека вам је топла хвала на томе! Дођите опет до нас!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

БАБА И СМРТ Била некаква баба одвећ срдита, а имала унучад брло опаку и немирну, те се с њима један дан угусте заинади; а они на њу камењем.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Троја пада, но Хекуба живи, Да као сова унучад преживи. САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности