Употреба речи унуче у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се.

Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће, и сада ево

Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру. Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам

Е, и то је дочекала. Сад узела најмлађе унуче Савицу, и сад њега чека да ожени. »Видићете само«, говорио је Палчика, »ја сам малерозан човек, преживиће та све нас,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Његов таст, богати Деспотович, у Будиму, удов је и остарио. Хтео би да види своје унуче удомљено. Готов је да, при том, потроши много. Сваки живи божији створ има, тако, неку последњу жељу у животу.

А кад роди, прво, у Росији, доћи ће да покаже деди, унуче. Није Москаљ преко мора. Иде на пут, док је млада. Према Анином причању, Павле је стекао утисак да је сад у браку

писали Стритцеском, писмо, цепали написано, јер им се није чинило довољно весело и лепо, па писали понова, како му се унуче, у Кијеву, родило, и како ће доћи, да му га покажу, чим мало буде порасло, на јесен, или на годину.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА (згрози се): Уу! добро, те ме ниси пољубио у руку. А нећу те пољубити, синко, да си ми но сто пута унуче! ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња.

СТАНИЈА: Дојдо у род, да видим децу, шта најдо? Девојку сас кошницу на глави, како вата момче за руку, и унуче с брадом и погано. НЕША: Е, што ћеш, такав је сад свет. СТАНИЈА: Ама, што не бијеш, што се не караш?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан

Ово је цванцик сребрни мој!“ И опет чу се кроз облак сив: „Унуче добри, био ми жив!“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук.

Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!

Али о чијој? — О унуковој! Одгаји деда унуче славно, па се не стиди да плаче јавно.“ Нато ће борац без десне руке, гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка: — Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Човек се учи док је жив. — Ствар која уди, учи. — Учећу човјеку карара нејма. - Што дед мисли, то и унуче. — Од добријех добро се учи. — Добар наук злата вреди. — Живећи се учи, а учећи се мре. — Наук свему суди.

Бојим се биће ти у кући отпатка и једно ће ти унуче умријети, ама ће ти једна од двије снахе помашити мушко дијете, те тако, кад Бог ’оће, штету намирити.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Душа ти у носу, а знала си да ме уједеш. „Поделићемо имање Катићâ као оштинску утрину. Наше је и било.“ И твоје унуче биће у мојој кући слуга.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Баба се препане и покаја се што рече, па проговори: — Ено оно моје најстарије унуче! СВЕТИ АРАНЂЕО И БАБА Баба се пет пута удавала, па пошто је умрла, кренула богу на истину.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви дражити... (Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И тако је, просто статистички узето, госпа Нола набрала троје деце и једно унуче. Иако она никога није законски усвајала, њена реч и воља, њен очигледни и искључиви живот за друге, толико су већ

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Видиш да ме дави дим, гори ми под ногама. — И мени гори због твог опасача — признаде Стриц. — Унуче, јабуко моја, пусти ме само горе код себе, нећу те ни дирнути! — молио је дјед Алекса све више кашљући.

— Хеј, унуче, како би било да те сад малчице испрашим? Ено, ватра се већ угасила. — Али није твоја задата ријеч! — дочека Стриц

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене.

шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности