Употреба речи унучићима у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И од слуге да просим дуван? Кад бих вама оставио имање, ви не бисте дали Вукашиновој деци, мојим унучићима, ни грозд да поједу. Ни шљиву да откину... А ја нећу умрети без унучића.“ Жури и у себи прети свекру.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дарвин се обрати унучићима. „Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!

Када вам је моја посета мила, поновићу је првом приликом“. „Дивно! - То ћемо казати мојој жени и нашим унучићима да би смо их утешили“. Тако је и било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности