Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ето! Шта сам рекла! — рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о. Унцут један! — додаде у себи, па се дâ у мисли. Радозналост је морила; да се изеде жива.
— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега! Унцут један. — Ал’ сам му добро и одговорила! Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао, крста!
Е, баш је безобразан! А затим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин... — унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.