Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп. У безумном страху, отворених очију, јурио сам бесомучно низ падину, уображавајући да ме нестаје. Трчао сам раширених руку, као да хоћу да прикупим маглу, да се њоме обавијем. Видео сам неке пањеве.