Употреба речи уозбиљише у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Махом по дубрави, око врела и по заклоницама, застрше столове; насмејана, раздрагана лица уозбиљише се и весеља привидно сместа нестаде; богољубиви и понизни изражај, намештен, показа се чак и на пијанцима, што су до

Ћипико, Иво - Пауци

Пламен им обасја смежурене, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова. Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: — Нико, остављаш ли све твоје Ради?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али у једно време наши „побратими“ изгубише се према пучини и сви се људи наједном уозбиљише. Један стари капетан из неке коморе протестује: — О, брате, брате... Ови мало воде рачуна о нама.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ја сам нешто друго смислио. Заклећемо се на гробу хајдука Јованчета. Сви се дјечаци напречац уозбиљише. Сјенка давног хајдука промину сјеновитим Гајем. Бљесну његово сребром оковано оружје. Нешто зашкрипа дубоко у шуми.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности