Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А Милутин прота са Драгачевцима упаде за цигански метериз, а наши сви унаоколо повикаше углас: „Утекоше Турци, утекоше Турци, утекоше Турци!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра.
Мислим, није скупо? — Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... — Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се... Лако ћемо се. погодити. Нека стоји, бога ви, други пут! — Е добро, добро...
Само како би? — Ласно, брате — упаде у реч Јован — ископати га, па однети у атар паштрићки, те укопати где се и нашло.
Чувајте се да не осакати кога. Пандур приђе и поче откивати пажљиво сандук. Утом упаде у авлију онај Енглез. — Их! Ево га опет! — учини начелник и намршти се. — Баш ми досади!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја ћу од Равња начинити Косово!... Па погледа по свима. Око му је севало племенитим и јуначким жаром... У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.
Умукнуше уста која су веселила држину... — Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! И упаде у најгушће редове. Отуда се врати с пребијеним ножем... Али дружина све мања. Остало их десетак, и то без оружја.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је свакоме ко се први пут опије. Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари. Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како сте ожењени, могли би одмах... — А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам... — Шта, још не?! — чуди се поп Спира (а знао је добро да је г.
— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јýцу; па о њеним сватовима нека се потроши.
Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. — Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија како је једна лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се
— По мени баш — упаде му у реч поп Спира — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете и чловити пред кућом! — ... а за решето је авлија а не
Црњански, Милош - Сеобе 2
Има да потроши на дишкрецију. Исакович му упаде у реч и рече да је готов да плати, добро. Копша се на то одобровољио, и поче да се извињава да би он, то, учинио
Био је то неки Сава Ракич. Помену и кућу богатог воскара Деспотовича. Павле се трже кад то име чу. Упаде, после, у реч младом фенрику – који је говорио ти, сваком, у друштву – па рече, како и он зна ту кућу, коју јако
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Хајдучке чете, које су вршиле честе и далеке упаде на турско земљиште, биле су преплавиле Загору и суседне босанско-херцеговачке планине.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ! — дрекну његов газда и поскочи пола метра увис, а околни радозналци помислише да се то лав
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим упаде у собу у којој је тога дана било много устајане прашине и у којој је Исакович прегледао једно седло принчево, купљено
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.
Чита тако у канцеларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу! Ко ће сад с њим! Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Те чињаше Змај-Огњени Раде... Та не бија ни ја кукавица, Ал' он беше нама перјаница. Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево
Је л тако? Малишан се насмијеши као да је нешто разумио, кад у собу упаде гологлав старији човјек, разбарушен и необријан, с метлом у руци.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована! Закла ју сина јединца.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади. Кад то виђе Грбо кроз кључаоницу, рече краљици: — Шта се, госпојо, мучиш!
— Како би' их исправио? — упаде непознати. — Ево како: саставиш длан с дланом и ставиш о'ђе у ове менђеле, а ја завијам, завијам све дотле докле ти
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп. Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа... — Шта се буниш — упаде онај риђи — окрени се упоље, и седи. Ето тако! Сад се луфтирај! И тако се сви разместисмо.
Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник.
Па ко ће то да плати?... А? Војници се сакупили и слушају. — Шваба ће да плати, чико — упаде неко од војника. — Шваба, је л? — стари накриви главу на страну одакле допре глас.
па се мало одмакнемо. А он каже: — Није ја, него ти кажеш! — Ама сад свеједно — упаде потпоручник Александар. — Како нађосте село? — По кучићи... Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица.
— вели Милан, завијајући дуван крижанац. — А мене да пусте... — поче Александар. — Знам — упаде Милан — отишао би право код неке женске. — Тако је — Александар се зацени од смеха.
— Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес... али и ви погрешите неки пут у оне ваше „меленте“ — упаде један мали пешак, који је имао залепљен остатак цигарете на доњој усни. — Их... Па и квочка згази своје пиле. Ама де!
— А, јест! — ману јетко главом. — Сигурно би то артиљерцима било први пут. Ко, бре, од вас оде у апсу? — Е, бато — упаде Алекса — друго је када је ситуација критична... А ти, међутим, приређујеш вечерас „представу“.
— Викну Траило. Гледа нишанџија Милован и вели: — Ама, како га, бре, оволицно чвркну! — Ја сам га згазио чизмом — упаде Станоје темпирач. — А?... Како рече?
— До Крушевца бих терао овако... — Е, тешко је ићи овако по киши и разлоканим путевима — упаде Милутин. — То је баш добро, и подржи, Боже, још мало овако.
— Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан. — Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг.
А мене су целе те ноћи јеле вашке... — Мезетисале те — упаде Александар. — Јест, али пред зору нисам могао више да издржим већ се дигнем. Скинем блузу и решим се да их потаманим..
— Сигурно си тада осећао већу трему него кад у ајнцу вучеш на седамнаест — упаде Александар. — А богати, добро ме подсети — и Милан се маши за џеп, извуче карте и поче да их меша.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Брзо стиже у Брезовац. Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? — упитам. — А не, нема никакве опасности. — Али ја држим, господине министре, да је то
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сви за једног, један за све. — Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!
— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет.
« — Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Господар се диже па устадоше сви. Ђакон (који бјеше попријед изишао да нареди за игуманова коња) упаде сад, задихан.
Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Јастук за спавање) 134 — Шкљоцну шкљоцкара, Чу се до цара; Цар се препаде, у гору упаде, За њим царица: — „Не бој се, царе, Земља се тресе, Војске се купи — Добро ће бити!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари. Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.
двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности. Њему је било име Иван а њојзи Цвита.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сада, када си ме о свему тако тачно известио, не сумњам више у исправност твојих рачуна“, упаде му у реч Клејтомахос.
„Како“, упаде му у реч један од већника, „да се искезимо на њ кад немамо барута?“ „У таквом случају“, одговори му Фалкенберг, „ваља
Ја је погледах, изгледала је заиста као анђео“. „То је садања супруга господина Кондита“, упаде му у реч Пембертон, „познајем је красно створење“. „О, драги мој господине, требали сте је онда видети!
Сер Исак је наш добротвор“. „И мој!“ упаде му у реч Пембертон. „Ето, видите како је добродетелан! А шта је за вас учинио?
У том интимном простору упаде ми у очи једна велика слика која представља господина Лавоазијеа и његову супругу. Он седи за својим столом са гушчим
„Да, кад би то било тако једноставно као што то Ви, господине, замишљате!“ упаде ми Лаплас у реч. „Потпуно сам свестан“, одговорих му, „свих тешкоћа које се испречавају потпуном решењу тога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мршавко подиже главу и свечано испружајући кажипрст у таван, упаде: — И Југославија... Ду реѕте, је м' ен фоуѕ! А Никола се заблену у њега и као под сугестијом отеже: — И
За мене не важи ранг и добра оцена. Срце и частољубље само, одлике су доброг војника и старешине. — Срце! — упаде један млад резервни официр, познат као искрен човек и шаљивчина.
гребе ноктима и окреће се у полукруг, и опет натраг, као у некаквом певчијем кадрилу или шимију, док не набаса и не упаде у некакву „Српску кујну“, пуну оних незадовољних Срба и детектива што су се све једнако љутили на онај фронт који се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.
— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку... Не бих ја то дао, Бог с тобом.
Какво венчање... — рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат. — Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега.
— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката. Ђурица се намршти. Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало.
— Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... — Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше.
Узмите ви ово : је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није. Је ли... — Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. — Пардон, не прекидај ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни, не може да извади. Кад то виђе Грбо кроз кључаоницу, рече краљици: — Шта се, госпојо, мучиш!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног јутра, врло рано, пре него се фабричка сирена огласила и машина почела свој свакидашњи рад, упаде он у радионицу и ту затече мене озбиљно запосленог око парног котла.
Ћипико, Иво - Приповетке
— упита је неко од њих. —Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина.
—А зашто те гоне? —Срушиће све околне куће за нову цркву. —Све руше! — рече она јетко. —И мене су срушили, — упаде у реч Илија гласом из чијег се звука испољавала туга за изгубљеном снагом.
Чисто се зажелео домаћинске куће. Не може да се одлучи, колеба се... Уто нечији коњ трчећи упаде у младу пшеницу. Би му жао, као да је то његова зимња, лањска.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Молим! — упаде капетан Радојчић. — Сад ступате на сцену ви? — Да. — Онда да извучем кратак закључак. Кад је настало наше опште
Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он. — А, дабоме — упаде капетан Радојчић. — Испред вертикалне пречаге кајмакчаланског масива налазе се Чегањске планине.
Али десетар ми рече: — Не брините. Сад му је упалило да их мало претресе. После једног часа упаде Милош и као врећу стовари једног Бугарина међу нас.
Молим вас, то треба запамтити. — А где је био четинички одред? — запита неко. Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш?
Тек пошто они заузму тај положај, онда нападамо ми на врх. А испало је обратно. — Чекајте — упаде Мишић. — Ја сам се побркао тим вашим називима. Објасни ти мени где се тај Кочобеј налази на том крсту.
Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах... — Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је... — Дах нам је стао. За неколико тренутака замро је готово цео фронт.
— То ћемо тек да видимо — упаде Предраг. — Нема шта да се види. Овако како сам испричао, тако је било. — Полако... полако. Он је пажљиво слушао тебе.
Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио. Признај — упаде Мишић. — Не! — на лицу Предраговом јави се гримаса и он је нервозно кретао прстима.
— А да ли сте видели четнике? — упаде са питањем капетан Радојчић. — Било их је неколицина измешаних са нашим војницима.
— јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.
чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну. — На здравље! — упаде Брана „Махер“. — Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор.
— Живео! — Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко.
Ћипико, Иво - Пауци
—Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради. —Ништа! — вели Васо.
Лани, угрејан вином и забреклом момачком снагом, упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше.
Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку,
На колодвору није га нико дочекао. Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. Чим се је удесио, изиђе да се прође градом.
И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: — Исто није ми драго поћ'... — А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. — Није могуће, ваља слушат'! — одговори Марија одлучно.
— прекиде га Јуре. — Жа ми да свит не вирује како је... Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... — За друге! — упаде жена. — Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја... Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...
Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! — Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. — Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори!
Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! — Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. — Биће. — А би ли се заклео? — Не могу се заклети. — А ча би се клео?
— Дакако... ствар је очита! — Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. — Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво.
Ала су то фигуре !—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. — И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. — Ти си луд! — Хоћемо, брате! Сутра ћемо га срести негдје у путу.
к'о на селу. Но ти ми чисто изгледаш к'о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе. Упаде му у очи мали шешир, мал' не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затекнем тамо Пипца и Кирчу. Тек што сам заустио да кажем због чега сам дошао, упаде Дадара раздрљен и бахат. Још с врата, без икаквог околишавања поче да псује.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Збуни се, заболи га, и упаде у другу неумесност. „Прођох, видим има другова, па рекох, да уђем, и баш да се и потужим. Сад ме чисто срамота.
Бошко је с поносом друговао и саветовао се са својом кћери. У тај час примирја и навике, како то већ бива, упаде Тоша Лазарић, богат поседник из оних равних прекосавских земаља где никада нису били ни Бошко ни Нола.
Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога. — Једном приликом, упаде у такву дискусију, и у неко гос-Тошино празно шепртлење, момак којије имао да преброји штајервагњ Госпа Нола, љута, на
Сем, можда, господин Јоксим. Потпуно и очигледно здрав, упаде Бранко међ другове и у разговор Павла и Милана, и рашчисти таму и маглу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро. Водници нека су код својих водова.
— Ја налазим, господине потпуковниче, када би се извршило стрељање једно десеторице, ред би одмах био успостављен — упаде капетан Веља.
Било је то баш пред вече... Налети руља Бугара на један наш истакнути положај, упаде у ровове и наши нагло стрчаше са брега. Мислиш да су се распрштали... Боже сачувај!...
— Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе. — А теби је мило да погинеш на Пољу Косову! — упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох...
Нама је данас потребно да сачувамо живу силу. — Добро, господине потпуковниче — упаде капетан Душан — претпоставимо да смо је и сачували, мада се она почела да осипа сама од себе. Куда ћемо с њом?
— Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје. — Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава.
— Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи? — упаде Живадин. — Што нису и они пошли? — А где би они?... А где ћемо ми?... Ви, активци, мислите као онај Луј француски...
— Тако је... И после изласка из земље, наша држава ту суверену власт и даље има... — То исто и ја кажем — упаде капетан Веља. — Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин.
Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало? — Једва се једном одлучи — упаде капетан Душан, „активни капетан“ и „резервни адвокат“. — Ама, побогу...
Нека то потомству послужи као пример људског напора... Потпоручник Рељић упаде: — Људи, пристао бих да ратујем још две године, само да не вучем више топове преко оног крша и камена.
— Шта ћу... опевао сам га овде... А Бог је свуда и на сваком месту. — Ипак, ипак, требало би — упаде ветеринар пука. — Такав је пропис. Видиш, ишао је официр, ишли су војници, а тамо није имао ко да му прелије гроб.
Онда се обрати Протићу: — Добро, нека је све тако. — Али није тако! — упаде Живадин ратоборно. — Чекај, молим те... Дакле, нека је баш тако. Тако мислиш ти, тако и ја и сви остали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тад из мора св'јетла кола промаљаше, јунак рањен допаде испод турске бритке сабље, невољан добар јунак, под шатора упаде Угрин-Јанка војводе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме. Уз продор, на гранама лежао је само Стричев сламнато-картонски шешир с оним
— Хм, па овај... шта ја знам — збуни се Стриц. — Треба имати два стражара — упаде у ријеч Ник Ћулибрк. — Тако је — потврди Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Путујући му скроз горе и пустиње, упаде међу харамије. Свукоше га до кошуље, све му добро узеше, и вођаху га у долачу да га посеку. Мобе му не слушају.
И што од мене не може бити, кажи ми, који но сам словом свашто саздао? Што изрекох, то одмах и зби се. А ти штарад упаде у двоструко размишљивање?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли?
— рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете. — Зоне, мори!... Не слушај гу, Калино, што збори! Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!... Било је време већ.
Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање желели.
Код њег’ и не искам, веће код хаџику... И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу. да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.