Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Проседео је. Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.
„Грлице“, рече ми, „и твоје је лице увенуло, и твоје су очи тавне, упале...“ И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе.
њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице мртвачко, бледо...
Тужно га је било погледати! Очи му упале у главу, мутне, једва разликују предмете око себе. На целоме лицу не мож’ трага наћи животу: бледо и увело, нос му је
За три месеца мучења као да је остарео. Изгледаше као човек од тридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... Али никако не могаше заспати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори.
Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им каве (а сутрадан
То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро.
А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео! Неће бити моја штета. Не зна нико, па ни он сам кад се родио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— ’Оди овамо к мени ближе! Пера онако тромо дође ближе. Отац седи, а Пера стоји. Жут, неиспаван, очи упале. — Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? — Ја сам све матери дао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху мутне и упале. Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић?
У њеним великим очима, једино, остаде још притајене, тамне лепоте, али су и оне биле упале у јаме од кожица, кесица, бора, белих крпица и свакојаке нечистоће.
Видевши своје упале очи, страховито чело и сасушен врат, мада лежаше непомично, наслути и сву ругобу покривених својих удова и опет поче
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онако без капута, разболех се од упале плућа и једва сам извукао живу главу, јер смо били у завади са околним народима па нам нико није продавао лекове.
А кад си ми крао сланину из пакета у дому »14. децембар«, то ништа, а? А што те Жика лечио од упале плућа, то си заборавио? И сад се не сећаш старог Жила! Пили су виски у царинској соби.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Глас мог маторог, то вам је успела комбинација хроничне упале крајника, шмирглпапира, лажног руског баса и надсинхронизованих цртаних филмчуга о белим медведима. — Имате газду!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Комора нас још није стигла, нити знамо где је. Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале... Гледам Јанкуља како мљаска једући жив кукуруз.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Трчи, брате, по кући као да је твоја кућа. Зовите Павку, Даницу. Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита сердар и гледаше га у чуду. Момак бјеше блијед као крпа; усне му поблиједеше и дрхтаху, очи упале, а под њима се црњаху два обруча. „Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека. Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик. — Баш ме брига и за мрежу и за светионик!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно понављали да не
Припалио цигару, умотао се у бунду и повикао: „Тјерај!“ Пред самим улазом у село упале се ракете и све оде у један ватромет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Дивио сам се његовом знању, али сам га и веома волео из саучешћа због његових недаћа. Једном су му шаке упале у машину која је била у погону и отада му је неколико прстију било укочено и криво.
Пет дана касније, мој живот је висио о концу. Заметнула се тешка борба између снажног срца и тешке упале плућа. Срце је победило.
Ћипико, Иво - Приповетке
обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му је голо, а руком се држи за
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нешто је јаче остарио, суморност му се подвукла, лице још црње, очи дубље упале, али у свој снази неко свечано примирење, преко сурова и зла израза танко-танко се превукао неки душевни смешак.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јединца мога муке несносне Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи, модре уснице; А после, кад те црна ропкиња Филџаном златним скромно понуди, Да шербет примиш дивно удешен
О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!... СПАСЕНИЈА: Видô си, дакле, својим очима Упале очи роба несрећног? Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, зар за даља распећа невинога не. Сина не распесте ви, распео се сам. XИ Ниско се светиљке упале, гони ноћ. Неспокој звездани мир тај њином спокојству.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Зановет. Може бити апотропајон. У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С. Тројановић, Ватра, 238).
Ћипико, Иво - Пауци
Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано. Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми их јасно видесмо. Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лице им потамнело, очи упале и поднадуле, тело малаксало; одело изгорело, или се просто распало, обућа поцепана, а неки су били и боси.