Употреба речи упали у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По случају тааа ветар дуваше: упали се орлово гњиздо, спадну доле орлићи, полак попржени. Како ли ти нам их је лисица падо дочекала, како је с њима пред

” Кажу наши у Далмацији да се над једним пијаницом упали кућа. Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не

142 Бакарна статуа Упали се један храм и у њему истопи се једнога свеца древним неким мајстором искусно начињена статуа.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали. — Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село.

Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно. све се истроши.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— упита га снаха Мара. — ... А? Хоћу, хоћу!... Да се помолимо богу, па постављајте синију. И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: — Господе!... Да ли видиш моју беду?...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто. Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем. — 'Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! — рече она.

Она се сама стидела. да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на клавиру. — Кларо, свирај штогод! И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И показивала му како ће он од те жигице да се упали, сав изгоре... Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И неиздржљиво мучен баш оним појавама, он се брзо подиже, упали свећу и узе један завежљај њезиних писама, марљиво сложених, па их стаде по реду читати, гутати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гледала га је очима тужним, тамним, које уживање упали. Иако се Исакович, прекодан, мучио, да све то заборави, иако је почео већ да помишља, и то, да су то, на њега, неке,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло! - рекла ми је кад сам се, изувши ципеле, увукао у кухињу. - Знам да си то ти!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сама кожа и кост, од неспавања и нејела, сушио се све више, тако да су му образи били упали, јабучице коштуњаве испале, а очи севале као у пустињака.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

је веровање да сваки човек има свог „астралног двојника“, односно да када се дете роди тада се и његова звезда роди (упали), и да га она од тада прати кроз све његове животне промене, а када се звезда угаси (падне), онда човек умре.

Један од најпознатијих и најбољих описа обреда стрижбе дао је Саватије Грбић из бољевачког среза. Приликом стрижбе упали се свећа, кум узме маказе, прекрсти се три пута и каже: „У име Бога и Светог Јована, шишам Милорада (или како му буде

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

гурам, па смо гурали заједно један део пута и причали о добрим старим временима, а када би моја жена најзад успела да упали мотор, ускакао бих на седиште покрај ње и одлазио даље. Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу.

— нареди им вођа. Двојица је ухватише за руке, док трећи уђе у кола која су стајала паркирана у близини, упали мотор, усмери фарове на Нину и упали светла. — Дуга! — нареди њен отмичар.

је ухватише за руке, док трећи уђе у кола која су стајала паркирана у близини, упали мотор, усмери фарове на Нину и упали светла. — Дуга! — нареди њен отмичар.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А он се превари па рече: — Моје. у који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него Милице, моје синовице.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде притиснеш, упали се телевизор и то у бојицама“. — „Колико кошта?“ — пита теча Мита из провинције, а у рукама му типично.

па они се, на часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док се не упали зелено светло на семафору.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао. Јесте ли видели како је лепа?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

) Оно што сам био дужан покојнику, поштено сам му платио, па одсад, кад ме види на парастосу, нека он мени упали свећу, а не ја њему. (Оде.) ВИДА (Танасију): Па и ми ћемо ваљда?

) Јест, бога ми, сад ми паде на памет да је породица кад се уселила у кућу угасила кандило. 'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро покојник, грехота је да не гори. СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ми који гинемо не узбуђујемо се толико као они из позадине... Посилни, упали фењер, да види човек где ће да седне. Туторио је нешто војник по слами, док не блесну слаба светлост.

Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак. Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже. Зауставих нагло коња.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Протрља очи, послуша... јест, то је она. Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. Гојко упали свећу и устаде. — Шта је?

Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...

И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом. Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд страшно, бесвесно; усне

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Ви сте прво питали за дрвени мач! МАЈЦЕН: Можете да идете! ЈЕЛИСАВЕТА: Извините што смо вам упали овако, ненајављени! МАЈЦЕН: Чекајте мало, још једно питање! ВАСИЛИЈЕ: Само изволите!

МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после! Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали. Чуло се споља како она изнутра запомаже! А стража је после привела овога њиовог!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДВА САПУНА У Прњавору Прошлог јуна Купала се Два сапуна. Скинули су кошуљице од лискуна И с полице упали у пун лавор. Могао је видети цео Прњавор Како су се купала та два сапуна.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” а он се превари па рече: „Моје.” У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице моје синовице.

Онда девојка упали свећу и седне код јаме да чека суђенога. Кад удари звоно, ето ти Биберчета. Онда цар види ко је прав, и венча своју

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Танаско стаје иза бандере и осматра, с пушком на готовс. Манојло развија карту, покушава да упали батерију, али му не успева.) МАНОЈЛО: Запиши да се требују батерије! ТАНАСКО: А где дас требују, госкапетане?

А чим се то пожени, чим се скући, чим прими плату и урами диплому, чим окрепе кључ и упали мотор, све се то угаси! Тако се брзо опамете, да ти се смучи! ИКОНИЈА: Зависи од тога ко је каки карактер!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек. У ком крају чаршије дућан узме, цео комшилук, све девојке упали. На свакој свадби, весељу, он је.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Није се друго за ме хотело; ово ми је доста било да ме подбоде и упали. Јошт један пустињик? Који чини чудеса? Па шта ја чекам онвде? Сваки минут чинио ми се година; крила сам желио!

Кад ова своју вику предвостручи и подигне, рекао би чисто да се упали манастир и планине наоколо затутњају. „Брже ми дете на среду“, викне с громовитим гласомна Дионисија, „јер ако те

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чини јој се да га туђе очи могу појести и украсти завист и сумња, па у кухињи не упали лампу све док и последњи надничар не стиже и не попуни последње место у кругу велике софре.

“ „Губи се напоље!“ Гласан, мумлав смех сјурио се у галаму испод собе. Увече није дозволио собарици да упали лампу, одбио је вечеру, обукао се и, с једном мучном намером, припио се уз прозорске решетке чекајући да станари у

Унук!“ Од радости не може да устане. Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа! Сада нека светли, све нека светли! Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим?

Најпре по модрикастим рубовима камена миле бубице сенки, па су бубице бели лептирићи што стално дрхтуре. Онда се упали камен и очи му се угасе. Само закратко.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Могао бих, касније, с њим побећи! Кад би стари бар једном заборавио да упали светионик!« Али старац је, тачнији од Вечерњаче, чим се руб западног неба зарумени, палио џиновски фењер, све док

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном

и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу.

Ох како смо дубоко мрзели тај дућан и како смо искрено молили доброга Бога да се он упали, да изгори, сасвим да изгори и да га нестане, па да слободни као наши другови који га немају, који га никада нису

Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Али, извините, нисмо ли с тим „бесконачним”, „вјечитим”, „бескрајним” и опет објема ногама упали у метафизику? — Нипошто! То су научни термини модерне физике који су већ продрли и у ситну технику свакидашњице.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу. Ђурица уђе у собу. — Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. — Што ће ти ? — одговори Станка.

— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу. Затим извади једну иглу н наднесе је над пламен. Симо све то посматраше раширених очију.

Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају. Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто,

Нека се живо обуку и нек спреме коње. С оружјем... знаш. А ти, Станка, ходи овамо. Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. — Седи, одмори се... видим да си се много уморила.

први сам те ухватио, па сам ти дужан. Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. — Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А он се превари па рече: — Моје. У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он, кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него је Милице, моје синовице.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

цјајне направе он је већ остварио електрична колебања јачег интензитета но што ствара муња и пустио струју довољну да упали више од две стотине сијалица око Земљине кугле. З. Теслин бежични систем.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку. Сада знам да је имао у виду речи св.

Ћипико, Иво - Приповетке

А послије, кад сунце јаче упали и голо чобанче тако прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на

Ма ја ћу тебе научити!... И извади из џепа од гаћа кутију жижица, прихвати уоколо нешто суварака, упали их и подметне у жбун гдје је Антица с дјететом лежала. — Потјераће тебе огањ!

Миливој је пратио краву погледом: загазила је у воду и весело пије; упали бокови наочиглед пуне се. Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали! — дрско одговори трговац, као човек који види да је све свршено.

— Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали! — дрско одговори трговац, као човек који види да је све свршено.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— То измиче наше становништво (већином жене, деца и старци) из горње Мораве, куда су Турци упали. Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А њему све упали. Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом. Израчунао је он да ће пред истек боловања бити потпуно здрав.

— Доста!... Доста! — чују се очајни гласови капетана Радослава и ветеринара Свете. Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је. — Е, ово си претерао! Доста ми је свега.

— Слушајте, господине капетане — обрати му се ветеринар. — Молим вас, спасите нас ове напасти. Упали су нам у кућу. Видите ли овај лом? — Море пусти човека да седне! — вукао је Бора капетана Леку. — Деде, пиј !...

Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса. Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ето, сам капетан, није ни дошао на лице места. Кобајаги заговорио се успут. ЖИКА: А јесте ли сви одједанпут упали у собу? МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.

бадњаке »оном врстом жита за коју жели да најбоље роди у идућој години«, а на једноме уреже »јарам« или »криж«, па га упали на Нову годину и изнесе у њиву (ГЗМ, н. с., 24—25, 1970, 310); у Јадру гатају по жеравицама од б.

Ћипико, Иво - Пауци

— Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!

Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви... А не знам што би од тужбе!

И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали. Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Тако збораше Катон. Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари

„Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Било је и пијаних. Прича се да су упали у кућу једнога народнога посланика и све разнели. — Боље је да разнесу наши војници, него да падне Немцима у руке —

Сад се само заштитнице боре... Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се.

Ето... то ти је оно: „Ил не да ђаво, ил не да Бог.“ Уместо да смо упали у Бугарску, па их разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилишу, да концентришу, да нас нападну, без објаве рата.

Александар је састављао извештај о утрошку муниције. Био је код другог топа, кад су Бугари упали у батерију. Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!“ Сео је на топ и лично опалио један метак.

У заклону једне стене седи изнемогао војник. Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима.

Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу. Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде. Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо. Јованче штрецну лампом и зовну трудећи се да му глас буде што дебљи: — Ехеј, ко је то ?

— Кад ли сте само ископали ту рупу, ђаво вас однио? Мачак упали фењер и додаде га Јованчету. — Ето, па ти иди напријед, а ја ћу остати посљедњи да поново намјестим трн и прикријем

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности